Извоз први пут брже расте од увоза

Привредна активност од почетка године је у порасту, а подаци о кретању индустријске производње од почетка јануара до краја априла показују да се тај раст убрзава, саопштили су јуче аутори билтена „Месечне анализе и трендови” Економског института. Бруто домаћи производ (БДП) у првом тромесечју ове године је реално за 3,5 одсто премашио вредност из истог периода 2015., а тај раст је највећим делом заснован на повећању индустријске производње и извоза, али и инвестиција и потрошње. У прва четири месеца повећане су и плате. Просечна зарада је номинално била већа за 5,4, а реално 4,2 одсто него у истом периоду прошле године. Зараде у приватном сектору су номинално повећане за 9,2, а у јавном за 2,8 процената.

Привредни раст из прва четири месеца наставиће се до краја године, али по нешто умеренијим стопама, тако да је прогнозирано повећање БДП у 2016. од 2,5 одсто готово извесно, процена је Стојана Стаменковића, координатора истраживања МАТ-а.

Расту БДП у првом тромесечју од 3,5 одсто највише је допринело повећање индустријске производње, нагласио је Стаменковић. Цела индустрија је у прва четири месеца произвела за 9,9 одсто више, а прерађивачка за 7,8 – у априлу 11 процената. Од 24 области прерађивачке индустрије, само у четири није бележила раст.

Извоз је и даље највећи покретач привредног раста. –Он расте много брже него увоз и битно се повећава покривеност увоза извозом–, рекао је Стаменковић . У прва четири месеца извоз је повећан за 13,8, шири се на све већи део прерађивачке индустрије, а увоз за 5,5 одсто. Четворомесечни увоз је покривен извозом са рекордних 80,9 одсто. Економисти указују да никада до сада није забележено такво покриће увоза извозом.

Дефицит текућег рачуна у периоду јан.-март ове године био је рекордно низак – износио је 249,4 милиона евра, што је за 51,2 одсто мање него у првом прошлогодишњем тромесечју. Унапређење салда текућег рачуна је, пре свега, резултат већег извоза робе – за 348,2 милиона евра, што је за 13,4 одсто више у односу на исти период претходне године. При том је суфицит по основу трговине услугама износио 182,1 милион евра, што је за 33,5 одсто више. Нето прилив директних улагања странаца износио је 393,1 милион евра, што је за 2,9 мање, а Стаменковић оцењује да је ово смањење последица оклевања инвеститора који су чекали исход ванредних избора. Девизне резерве су смањене за 836 милиона евра.

У периоду јануар-април вредност промета у трговини на мало повећана је за девет одсто, што је последица раста просечне зараде, указују аутори МАТ-а.

На основу динамике прихода и расхода буџета у прва четири месеца 2016. може се закључити да, за сада, нема проблема у погледу фискалне консолидације, закључују аутори овог билтена. У априлу је остварен дефицит од 4,2, а у прва четири месеца укупно 13,1 милијарду динара, што је тек 11 одсто дефицита планираног за целу годину.

Боља наплата пореских прихода у овој години делом је остварена предузетим мерама и бољом контролом, а делом је резултат повећане привредне активности, која се огледа и у оцењеном расту БДП-а у првом тромесечју и у убрзаном расту производње прерађивачке индустрије и промета у трговини на мало.