Spanać bogat gvožđem

Spanać je povrće veoma visoke biološke vrednosti. Izrazito je bogat gvožđem, kalcijumom, karotenom, vitaminima B1, B2 i C. Međutim, sadrži nepoželjna jedinjenja: nitrate i oksalate.

Iako je bogat gvožđem, u organizmu se ono teško resorbuje, jer je vezano za oksalnu kiselinu. Zato se preporučuje priprema ovog povrća obavezno sa mlekom kako bi se oksalna kiselina iz spanaća vezala za kalcijum.

Poznata je činjenica da u stvaranje bubrežnog kamenca ulaze oksalati. Upravo zbog toga ne bi trebalo suviše često i u velikim količinama konzumirati ovo povrće. Takođe, kalcijum iz spanaća veoma se teško resorbuje, samo pet odsto u odnosu, na primer, na brokoli, kod koga je stepen resorpcije kalcijuma čak 50 odsto.

Ispitivanja gubitka nitrata, vitamina C, magnezijuma i gvožđa u toku kulinarske obrade spanaća (kuvanje i pirjanje) pokazuje da dolazi do njihove razgradnje i to: nitrati (koji su nepoželjni, a kojima je spanać bogat) za 70 do 85 odsto, vitamin C za 70 do 80 odsto, magnezijum 30 do 50 odsto, dok do gubitka gvožđa ni ne dolazi.

Jelo od spanaća se zato ne sme čuvati za naredni dan, nego se mora baciti ukoliko se ne pojede. Vodu u kojoj je kuvan spanać takođe treba baciti jer sadrži nitrate koji se pod dejstvom bakterija pretvaraju u nitrite.

Postojbina ove jednogodišnje zeljaste biljke koja naraste do 30 centimetara u visinu je nekadašnje Persijsko carstvo (današnji Iran) odakle se najpre proširio na Kinu, a preko Sicilije i na podneblje Mediterana. Na našim prostorima takođe se uspešno uzgaja pa se može konzumirati kako u sezoni, tako i kada je radi dužeg čuvanja obično zamrznut. U smrznutom obliku spanać je dostupan tokom čitave godine; i ima slične osobine kao i blitva.