Da li je Beograd talac hrvatske političke krize

Iako je hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović na samitu lidera regiona „Brdo-Brioni” u Sarajevu poručila da Hrvatska i Srbija treba da sednu za pregovarački sto, iz Zagreba još nije stigao poziv na razgovor o spornim pitanjima.

Izvor blizak EU kaže da to nije čudno, jer se čeka rasplet političke krize u koju je zapala hrvatska vlada: „Ni tamo, po Ustavu, predsednik države ne vodi spoljnu politiku bez vlade. Pored toga, Hrvatska ipak mora da preispita svoju politiku, posle fijaska koji je preživela uslovljavajući Srbiji ’zeleno svetlo’ za poglavlja 23 i 24”, naglašava naš sagovornik.

Ali bez obzira na to što sukob Orešković–Karamarko može da se završi i vanrednim izborima, u odnosima Beograda i Zagreba odavno štošta škripi.

Tako je, uz podsećanje da ne rade komisije formirane pre nekoliko godina za rešavanje pojedinih pitanja između dve zemlje, srpski šef diplomatije Ivica Dačić nedavno izjavio da Hrvati opstruiraju razgovore s argumentacijom da probleme ne mogu da reše komisije, već da se dijalog mora podići na politički nivo.

Aktuelno hrvatsko ćutanje je tim pre intrigantnije ako se zna da je Zagreb početkom ovog meseca podigao svoju rampu na otvaranje poglavlja 23 u pregovorima Srbije sa EU, uz objašnjenje da su se saglasili s početkom definisanja zajedničke pregovaračke pozicije EU, podrazumevajući da će u njoj biti rešene tri njihove ključne primedbe – u vezi s Hagom, regionalnom jurisdikcijom i položajem hrvatske manjine.

Ubrzo posle toga, u samoj Hrvatskoj politička kriza dostigla je kulminaciju, a posmatrači uglavnom ocenjuju da su izvesniji izbori, verovatno u septembru, od rekonstrukcije vlade.

Ako se ima u vidu da je šef tima za pregovore s EU Tanja Miščević minule sedmice upozorila da Srbija mora biti vrlo pažljiva, jer su moguća nova uslovljavanja od strane članica EU i da se ne zna kad problemi mogu da eskaliraju, pitanje je kako će se tek složena politička situacija odraziti na pregovore Srbije s EU u narednim mesecima. Beograd je, inače, planirao ne samo da do kraja meseca otvori tri pregovaračka poglavlja (23, 24 i pet), već i da još neka „otpečati” do kraja godine.

Naš izvor blizak briselskim krugovima ne veruje da postojanje ili nepostojanje vlade u Zagrebu može bitnije da utiče na njihove poteze. „Pokušaj hrvatske vlade da sebe postavi kao merodavnog činioca nije uspeo. Pokazalo se da postoji isuviše jak stav svih ostalih članica EU, pre svega Nemačke, da Hrvatska to ne treba da radi. I zato ne verujem da će bilo kakva tehnička vlada pokušati to da promeni. Čak i da dođe do izbora u toj zemlji – diplomatija i dalje radi svoj posao. Postoje pravila igre koja su postavljena”, ocenjuje izvor, koji nas uverava da integracija ipak zavisi od Beograda. „Ako Beograd nastavi da pravi problem s isporukom troje radikala, svaka argumentacija dobija na snazi i više neće imati veze s Hrvatskom. Onda će Hag da zahteva od Evropske komisije da obustavi pregovore dok ih Srbija ne ispostavi Tribunalu”, upozorava naš sagovornik.

S tim u vezi, treba imati na umu i da je, posle ocene Haga da je „Srbija odstupila s puta pune saradnje s Tribunalom”, portparolka visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Maja Kocijančič prenela da je EK „pažljivo i sa zabrinutošću” pratila izveštaj u Savetu bezbednosti UN.

S druge strane, Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku, misli da će Hrvatska stalno uslovljavati Srbiju. „Jednostavno, svaka hrvatska vlada pokušavaće na određeni način da iskoristi svoju komparativnu prednost članstva u EU”, kaže ona, pretpostavljajući da će na jesen doći do izbora u toj zemlji. „Ako se to desi, biće potrebno još vremena da se konsoliduje vlast. Od sastava te vlade zavisiće i atmosfera u hrvatskom društvu, ali i to da li će biti moguće da se čuju razumni stavovi prema Srbiji i Srbima”, kaže Joksimovićeva, podsećajući da otvorena pitanja nisu rešavana ni tokom prethodne hrvatske vlade, kad se odnos prema Srbiji nije postavljao kao tema.

Odgovarajući na pitanje da li situacija u Hrvatskoj ipak može biti onespokojavajuća za srpske planove o otvaranju poglavlja od jeseni, kaže: „Kao što će se otvoriti poglavlja 23 i 24, tako će se otvoriti i sledeća poglavlja, pod manjim ili većim pritiskom”.