Egzotika u bojama i dezenima

Izložba slika Milene Jeftić Ničeve Kostić, pod nazivom „Sačuvajmo postojanje – Tropi” otvorena je nedavno u Kući legata (Knez Mihaila 46) u Beogradu. Do 1. jula posetioci će moći da pogledaju 27 ulja na platnu velikog formata koja su nastala nakon Mileninih putovanja u Australiju, Meksiko, Indiju, Vijetnam, Kambodžu...

Najveći utisak umetnica je doživela na vodopadima jezera Akva Azul u Meksiku, u džunglama Čapas, prapostojbini Acteka i Maja, gde se krije svet duginih boja. Glavni junaci njenih slika su ponosni primerci istinske prirode.

Milena JNK je na našoj umetničkoj sceni prisutna više od četiri decenije, a brojna priznanja nije ostvarila samo za slikarstvo već i za kostimografska i scenografska rešenja. Uživala je radeći za lutkarsko pozorište, smatrajući da ima najbolju publiku.

– Slike koje vidite su nastajale u prethodnih desetak godina i u tom periodu obilazila sam Indiju, Vijetnam, Kambodžu, Meksiko i dva puta sam bila u Australiji kod prijatelja. Kad sam prvi put bila u Sidneju, bilo je proleće, sve je cvetalo i bila sam očarana, tada je još bio aktuelan ciklus „Cvetanje“, kojem sam bila posvećena. Tom prilikom sam nailazila i na egzotično bilje sa ogromnim listovima, bilo je fascinantno, ali to sam ostavila za kasnije... Umetnik uglavnom razmišlja o načinu slikanja, pravi skice, ali nekada se neke teme dogode slučajno. Australija i Indija su me slučajno dovele do tog neobičnog rastinja. Gde bih ga inače videla? A sidnejska Botanička bašta je bila fascinantna, prava džungla, u toj meri da sam se pomalo pribojavala. Indiju, koju sam proputovala od severa do juga, obožavam i zbog njenih kulturnih spomenika i prirodnih lepota, neobičnih ljudi, jer sve je tužno, neobično, strašno i lepo, dok u Sidneju sve nekako izgleda lagodno, kao da ste na odmoru, kaže Milena JNK u razgovoru za naš list.

Izloženi su i radni crteži koji su nastajali na svim Mileninim putovanjima kao predložak i putokaz za sliku. Umetnicu smo upitali da nam pojasni novi ciklus „Tropi“ u odnosu na prethodna dela.

– Ovo što sada vidite je mnogo drugačije od ciklusa „Cvetanje”. Kolorit se sada odlikuje plavim, zelenim, ima i crne boje koja daje dubinu slici. Radila sam više špahtlom, nego četkom. Shvatila sam istovremeno da me ovi motivi vode od ekoloških problema i zato sam dala naziv izložbi „Sačuvajmo postojanje”. Četiri slike nalaze se u aluminijumskim ramovima na kojima piše „Pažljivo“ i „Ne tumbaj“. One su spremljene kao za slanje ili čuvanje. A to je u stvari upozorenje da čuvamo prirodu. Ovo ne pričam zbog publike, ali zaista jesam očajna kad vidim šta se dešava sa prirodom na našoj planeti.

S obzirom na to da je niz godina prisutna na našoj umetničkoj sceni, u malom osvrtu na sopstveni opus Milena JNK ističe:

– Ništa nisam radila da bih samo uradila. U sve sam uložila i emocije, trud, veštinu. Sve mi je bilo važno zbog nečega. Svojevremeno sam slučajno otišla u pozorište lutaka i veoma zavolela i tu publiku, najiskreniju. Počela sam da radim lutke i to različite forme. Kao vajar. Osmišljavala sam figuru, a potom ulogu na vizuelan način. Bilo je inspirativno. Kad je reč o slikarstvu, prva moja faza bile su bele slike, popravke čarapa i krojački saloni, sve inspirisano mojim detinjstvom. Potom sam radila pastele i to me vratilo boji i uvelo u svet životinja. Slikala sam zebre, tigrove... sve one životinje koje imaju dezen. One su samo naznačene, nema konture i senke i sve je bilo oprečnih boja koje su pravile vizuelnu vibraciju, bilo je teško duže ih gledati. Posle su došla „Žita”, „Krošnje”, za vreme bombardovanja sam radila „Izbušeno nebo”... Potom slede „Bulke” i „Cvetanja”, objašnjava umetnica.

Zanimalo nas je za kraj šta smatra najvažnijim u procesu rada.

– Volim prirodu, očarava me, tu svašta vidim. Ne gledam ljude, ali zato list gledam kao da je nešto posebno. Kolorit me najviše zanima i to je moja glavna osobina. Ta energija i lepota prirode me oduvek fascinirala, odgovorila je naša sagovornica.