Ko je jači – Ruf ili Vujović

Džejms Ruf, šef misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je, kada je o kreiranju medijske slike reč, ovoga puta preduhitrio premijera Aleksandra Vučića. Prvi put – od kada je Srbija u novembru 2014. godine sklopila aranžman iz predostrožnosti sa ovom institucijom – MMF je pregovore započeo jakom medijskom strategijom.

Tako je Ruf, dan uoči tehničkog otvaranja pregovora preko nedeljnika NIN poručio da nema povećanja plata i penzija ni ove ni sledeće godine.

Obično je situacija bila obrnuta. I pre nego što pregovori počnu, premijer Vučić je u domaću javnost najčešće slao poruku da će plate i penzije biti povećane. Ovoga puta, Ruf je udario u najbolniju tačnu pregovora i poručio da to nije moguće.

Doduše, u nastavku rečenice pisalo je i „osim ako vlada ne identifikuje značajne nove fiskalne uštede”. Međutim, Rufov zaključak je da u ovom trenutku MMF ne vidi prostora za to ni u 2017. godini.

Obično je praksa zvaničnika Fonda da pre početka pregovora, intervjui i izjave za medije ne dolaze u obzir. Ili se daju vrlo retko. Tokom trajanja pregovora nikakve komunikacije sa medijima nema – ni zvanične, ni nezvanične.

Kada je konkretno o Rufu reč, ovo je njegov prvi intervju za štampane medije u Srbiji, dok Kim Deheng, šef kancelarije MMF-a u Beogradu, od svog imenovanja do danas nije dao nijedan intervju. Ako ne računamo izjave za agencije.

Poznavaoci Fonda kažu da nije neuobičajeno da ova institucija koristi takozvanu ofanzivnu medijsku strategiju, ali se ona primenjuje kada MMF želi da izvrši neku vrstu pritiska na kreatore ekonomske politike.

Ovoga puta i pre otvaranja razgovora, van pregovaračkog stola, Ruf je praktično stavio temu povećanja plata i penzija. Iako su i ministar finansija Dušan Vujović i premijer Aleksandar Vučić kasnije isticali kako, zbog značajnih ušteda u budžetu, ima osnova za povišice, jasno je da epilog ove kombinovane četvrte i pete revizije neće biti povećanje plata i penzija.

Ako pregovori srpskih zvaničnika sa Fondom podsećaju na nadvlačenje konopca pitanje je ko će na kraju ispasti jači: Ruf ili Vujović.

U tehničkom smislu posmatrano, bord direktora MMF-a ne može da odobri reviziju tehničkoj vladi. To u našem slučaju znači da će misija, koja je trenutno u Beogradu, obaviti tehnički deo posla, ali da će do zaključenja ovih revizija vlada morati da se formira.

To za „Politiku” potvrđuje i Srboljub Antić, bivši dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF-u. Do zasedanja borda naša vlada će morati da ispuni i neke konkretne uslove. Kako se za sada nagađa, moguće je da će neki od uslova biti vezani za racionalizaciju, odnosno za otpuštanje u javnom sektoru.

Prema našim saznanjima, do zasedanja borda direktora MMF-a, naša vlada će morati da dokaže da je broj ljudi u javnom sektoru manji za 14.500.

– Ako posmatramo Memorandum koji je naša država potpisala sa Fondom, trebalo bi ove godine da usledi još jedno povećanje cene struje i to onog akciznog dela. Da li će tako biti videćemo nakon ovih pregovora – kaže Antić.

On takođe dodaje da mu uopšte nije jasno zašto je Elektroprivreda Srbije predmet sporazuma sa MMF-om.

– Ta kompanija nije ni prezadužena, niti je pretnja za javne finansije. Dug od milijardu evra za kompaniju poput EPS-a nije ništa. Planovi za ovakve firme prave se na duži rok, ne može se njihov učinak meriti samo preko tabela u „ekselu” – kaže Antić.

Sporazum, osim poskupljenja struje, predviđa da se broj zaposlenih ove godine smanji za najmanje hiljadu, kao i da EPS nađe strateškog partnera.

MMF i sa NALED-om

Posebno je zanimljivo da se MMF ovoga puta sastao i sa predstavnicima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Tema razgovora bio je Zakon o finansiranju lokalne samouprave, na kome je Fond posebno insistirao, a kome se NALED protivi, jer je, kako kažu, na štetu lokalne samouprave.

NALED-ova procena je da bi to što bi opštinama ostalo manje prihoda od poreza na zarade (50 umesto dosadašnjih 80 odsto) moglo da dovede do uvođenja novih neporeskih nameta ili povećanja postojećih kako bi se nadoknadio gubitak sredstava.

Inače, nije neuobičajeno da se MMF viđa i sa ekspertima koji ne čine izvršnu vlast. Tako se tokom svojih poseta redovno sastaju i sa članovima Fiskalnog saveta, ponekad i sa autorima biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT)…

Njihovi sagovornici za pregovaračkim stolom mogu da budu i članovi sindikata ili raznih poslovnih udruženja.