Ко је јачи – Руф или Вујовић

Џејмс Руф, шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) је, када је о креирању медијске слике реч, овога пута предухитрио премијера Александра Вучића. Први пут – од када је Србија у новембру 2014. године склопила аранжман из предострожности са овом институцијом – ММФ је преговоре започео јаком медијском стратегијом.

Тако је Руф, дан уочи техничког отварања преговора преко недељника НИН поручио да нема повећања плата и пензија ни ове ни следеће године.

Обично је ситуација била обрнута. И пре него што преговори почну, премијер Вучић је у домаћу јавност најчешће слао поруку да ће плате и пензије бити повећане. Овога пута, Руф је ударио у најболнију тачну преговора и поручио да то није могуће.

Додуше, у наставку реченице писало је и „осим ако влада не идентификује значајне нове фискалне уштеде”. Међутим, Руфов закључак је да у овом тренутку ММФ не види простора за то ни у 2017. години.

Обично је пракса званичника Фонда да пре почетка преговора, интервјуи и изјаве за медије не долазе у обзир. Или се дају врло ретко. Током трајања преговора никакве комуникације са медијима нема – ни званичне, ни незваничне.

Када је конкретно о Руфу реч, ово је његов први интервју за штампане медије у Србији, док Ким Дехенг, шеф канцеларије ММФ-а у Београду, од свог именовања до данас није дао ниједан интервју. Ако не рачунамо изјаве за агенције.

Познаваоци Фонда кажу да није неуобичајено да ова институција користи такозвану офанзивну медијску стратегију, али се она примењује када ММФ жели да изврши неку врсту притиска на креаторе економске политике.

Овога пута и пре отварања разговора, ван преговарачког стола, Руф је практично ставио тему повећања плата и пензија. Иако су и министар финансија Душан Вујовић и премијер Александар Вучић касније истицали како, због значајних уштеда у буџету, има основа за повишице, јасно је да епилог ове комбиноване четврте и пете ревизије неће бити повећање плата и пензија.

Ако преговори српских званичника са Фондом подсећају на надвлачење конопца питање је ко ће на крају испасти јачи: Руф или Вујовић.

У техничком смислу посматрано, борд директора ММФ-а не може да одобри ревизију техничкој влади. То у нашем случају значи да ће мисија, која је тренутно у Београду, обавити технички део посла, али да ће до закључења ових ревизија влада морати да се формира.

То за „Политику” потврђује и Србољуб Антић, бивши дугогодишњи представник Србије у ММФ-у. До заседања борда наша влада ће морати да испуни и неке конкретне услове. Како се за сада нагађа, могуће је да ће неки од услова бити везани за рационализацију, односно за отпуштање у јавном сектору.

Према нашим сазнањима, до заседања борда директора ММФ-а, наша влада ће морати да докаже да је број људи у јавном сектору мањи за 14.500.

– Ако посматрамо Меморандум који је наша држава потписала са Фондом, требало би ове године да уследи још једно повећање цене струје и то оног акцизног дела. Да ли ће тако бити видећемо након ових преговора – каже Антић.

Он такође додаје да му уопште није јасно зашто је Електропривреда Србије предмет споразума са ММФ-ом.

– Та компанија није ни презадужена, нити је претња за јавне финансије. Дуг од милијарду евра за компанију попут ЕПС-а није ништа. Планови за овакве фирме праве се на дужи рок, не може се њихов учинак мерити само преко табела у „екселу” – каже Антић.

Споразум, осим поскупљења струје, предвиђа да се број запослених ове године смањи за најмање хиљаду, као и да ЕПС нађе стратешког партнера.

ММФ и са НАЛЕД-ом

Посебно је занимљиво да се ММФ овога пута састао и са представницима Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД). Тема разговора био је Закон о финансирању локалне самоуправе, на коме је Фонд посебно инсистирао, а коме се НАЛЕД противи, јер је, како кажу, на штету локалне самоуправе.

НАЛЕД-ова процена је да би то што би општинама остало мање прихода од пореза на зараде (50 уместо досадашњих 80 одсто) могло да доведе до увођења нових непореских намета или повећања постојећих како би се надокнадио губитак средстава.

Иначе, није неуобичајено да се ММФ виђа и са експертима који не чине извршну власт. Тако се током својих посета редовно састају и са члановима Фискалног савета, понекад и са ауторима билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ)…

Њихови саговорници за преговарачким столом могу да буду и чланови синдиката или разних пословних удружења.