Odnos prema Rusiji cepa nemačku vladu

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Dok su u Rusiji obeležavali dan žalosti za poginulima u napadu nacističke Nemačke na tadašnji SSSR, koji je sa poljske teritorije počeo pre 75 godina baš 22. juna, u Poljskoj su prvi put od te nacističke operacije „Barbarosa” protutnjale nemačke vojne trupe.

Doduše, ne u osvajačkom pohodu, već u okviru velike vojne vežbe snaga NATO-a, što je izazvalo ne samo negodovanja zvanične Moskve, već je dovelo do razdora unutar nemačke vladajuće koalicije demohrišćana (CDU) kancelarke Angele Merkel i socijaldemokrata (SPD) vicekancelara Zigmara Gabrijela.

Velika vežba „Anakonda-16”, koja je kreirana za slučaj „ruske agresije” pri čemu se zvanično ne vodi kao vežba NATO-a već poljske vojske, možda u nemačkoj javnosti i ne bi zavredila neku veću pažnju da šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer nije izjavio da u odnosima sa Rusijom ne bi trebalo da „glasnim zveckanjem oružjem i ratnim pokličima dalje zaoštravamo situaciju”.

„Onaj ko misli da će simboličnim paradama tenkova na istočnoj granici (severnoatlantske) alijanse stvoriti veću bezbednost, taj se vara. Bilo bi dobro da ne tražimo izgovore za novu staru konfrontaciju”, rekao je Štajnmajer, čime je u Rusiji izazvao talas oduševljenja, a u Nemačkoj buru protesta, pre svega konzervativne štampe i političara iz redova koalicionih partnera CDU.

Komentator lista „Frankfurter algemajne cajtung” smatra da je Štajnmajer svojim optužbama na račun NATO-a činjenice okrenuo naglavačke, te da „nije NATO okupirao Krim, već Kremlj, i ne vodi NATO rat u istočnoj Ukrajini, već Kremlj”.

Dok dnevnik „Velt” smatra da je Štajnmajerova izjava „akt nelojalnosti bez presedana”, tabloid „Bild” je osudio „ulickanu diplomatiju koja stalno daje budalaste izjave”, priželjkujući još tenkova na istočnim granicama NATO-a jer „dijalog bez pretnje Rusija interpretira kao poziv na invaziju”.

Međutim, prema mišljenju jednog od urednika onlajn izdanja magazina „Špigl” Štefana Kucmanija, uprkos teškim optužbama konzervativne štampe i političara, Štajnmajer nije uradio ništa drugo do ono što bi trebalo da uradi jedan diplomata.

„On je samo rekao: ’Ne možemo da prestanemo da pričamo jedni sa drugima. I Rusiji ne možemo da dajemo isključivo vojni odgovor’”, ističe Kucmani.

Ovaj komentator ističe da Štajnmajerove reči predstavljaju mišljenje većine Nemaca i da SPD ovim samo može da dobije jer, za razliku od krajnjih desničara i krajnje levice, on je sposoban da u odnosima sa Rusijom uspostavi tu finu liniju između odvraćanja i saradnje.

Prema njegovom mišljenju, to je političko remek-delo koje je SPD (u vreme kancelara Vilija Branta) uspevao da postigne sa najboljim posledicama za Nemačku i Evropu.

Nasuprot Kucmaniju, njegov kolega iz „Špigla” Sebastijan Fišer smatra da iz Putinove perspektive SPD šalje signale slabosti: upozorenje oko vežbi NATO-a, debata oko sankcija, kritika nemačkog vođstva na istočnoj granici NATO-a.

On smatra da ove signale Putin vidi kao političku kapiju zbog koje ne mora da menja svoje ponašanje. Zbog toga Fišer smatra da Zapad mora da bude ujedinjen, deluje glasno i jasno i bez dvoumljenja šalje poruku da će NATO beskompromisno braniti svoju teritoriju kao i da će sankcije biti produžavane sve dok Rusija ne promeni svoje ponašanje.

Činjenica da je Štajnmajer šef diplomatije ali i visoki funkcioner SPD-a izazvala je komešanja u Berlinu pa su se mnogi zapitali da li je zapravo ovo početak cepanja velike koalicije.

Te sumnje su još više podgrejane kada je vicekancelar i predsednik SPD-a najavio da sledećeg ponedeljka ide u posetu Moskvi gde će se sastati sa Vladimirom Putinom kako bi razgovarali o ekonomskim odnosima Rusije i Nemačke.

Godinu dana pred izbore, Štajnmajer ali i Gabrijel očigledno žele da osveže imidž SPD-a i da partiju prikažu u tradiciji njenih najboljih dana u vreme kancelara Vilija Branta, koji je sedamdesetih godina svojom politikom prema Istočnoj Nemačkoj i SSSR-u uspeo da ublaži hladnoratovsku zategnutost.

I dok njeni poslanici vatreno kritikuju SPD, kancelarka Angela Merkel ćuti, premda je i ona minulih dana iznela ublaženi stav prema Rusiji, navevši mogućnost ublažavanja sankcija. Ipak, zvanično demohrišćani podržavaju oštriji stav prema Moskvi, tako da mnogi Štajnmajerove i Gabrijelove istupe vide kao početak cepanja velike koalicije, ako ne pre onda posle izbora.

Tu mogućnost je najavio i sam Gabrijel, rekavši za „Špigl” da može da zamisli vladu sastavljenu samo od levičarskih partija, čime je posredno isključio dosadašnju saradnju sa CDU.

Putin: Bićemo primorani da reagujemo na provokacije NATO-a

Odajući poštu svim sovjetskim vojnicima i stanovništvu koji su dali živote braneći svoju zemlju u Drugom svetskom ratu, predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je, govoreći u Dumi, podsetio da su tada zapadne sile pokušale da pobede Sovjetski Savez i da međunarodna zajednica nije obraćala pažnju na činjenicu da je nacistički režim nastao u Evropi.

Povlačeći paralelu sa 1930, Putin je rekao da se čovečanstvo sada suočava sa neuspehom u borbi protiv terorizma, koji se brzo širi, kao što nekada nisu uspeli da se ujedine protiv rastuće moći nacističke Nemačke. „Svetska zajednica nije pokazala dovoljno budnosti, volje i jedinstva kako bi se sprečio rat i spasli milioni života”, rekao je Putin. „Kakva lekcija je potrebna danas da bi odbacili stare i prevaziđene ideološke nesuglasice i geopolitičke igre i da se ujedinimo u borbi protiv međunarodnog terorizma”, dodao je potom.

„Ovih dana, međunarodna zajednica pravi iste greške”, istakao je ruski predsednik na skupštinskoj sednici posvećenoj 75. godišnjici početka Velikog otadžbinskog rata, kako se u Rusiji naziva Drugi svetski rat.

„Glavna globalna pretnja je terorizam, ali NATO nastavlja da širi svoje prisustvo u blizini ruskih granica”, ukazao je Putin, prenosi ruska redakcija „Sputnjika”.  

Zapadne agencije, poput Rojtersa, naročito su istakle Putinovo upozorenje da je Rusija „dužna” da pojača borbenu gotovost kao odgovor na „agresivnu retoriku i agresivne akcije” NATO-a u blizini ruske granice. Ruski predsednik je naglasio da ćemo biti „primorani da reagujemo na isti način”.

U trenutku kada se gotovo neprekidno u zemljama bivšeg Istočnog bloka odvijaju NATO vežbe, u Bugarskoj i Rumuniji postavljaju baze za raketne štitove, Putin je pozvao na formiranje „kolektivni sistem bezbednosti koji će služiti interesima svih zemalja podjednako”, dodavši da je Rusija spremna da razmotri ovo značajno pitanje i da je više puta proglasila svoju spremnost da se uključe u dijalog.

Komentarišući ujedinjenje Krima sa Rusijom, Putin je zahvalio članovima ruskog parlamenta jer su „usvojili više od 200 zakona u najkraćem vremenskom roku” i nekoliko antikorupcijskih zakona ove godine.

Tokom Velikog otadžbinskog rata, koji je trajao skoro četiri godine, prema ruskim izvorima se borilo između osam i 13 miliona ljudi na površini koja se protezala od Barencovog moru na severu do Crnog mora na jugu. Sovjetski gubici u ratu premašili su 20 miliona ljudi. Biljana Mitrinović

NATO ne bi mogao da odbrani Baltik od Rusije

„NATO snage trenutno ne bi mogle da zaštite baltičke zemlje od napada Rusije”, ocenio je komandant američkih kopnenih vojnih snaga u Evropi general Ben Hodžis.

On je za nemački „Cajt” rekao da je saglasan sa procenom vojnih analitičara da bi ruske snage mogle da osvoje prestonice Litvanije, Letonije i Estonije u roku od 36 do 60 sati, preneo je AFP. „Rusija bi mogla da preuzme baltičke zemlje brže nego što bismo mi mogli da ih obranimo”, rekao je Hodžis. On je istakao da su NATO snage uočile mnoge nedostatke tokom nedavnih vojni vežbi pod nazivom „Anakonda” u Poljskoj. Hodžis je ocenio i da teška vojna oprema ne bi mogla da bude dovoljno brzo prebačena iz zapadne u istočnu Evropu i istakao da je zabrinut zbog komunikacione tehnologije koju vojni savez poseduje, preneo je Tanjug.