Vreme je da prekinemo začarani krug nepravičnosti

Svako dete se rađa sa istim, neotuđivim pravom na zdrav početak života, obrazovanje i bezbedno detinjstvo. Realnost je, međutim, da su životi miliona dece širom sveta ugroženi samo zbog države, pola ili okolnosti u kojima su rođeni.

Deca rođena u podsaharskoj Africi imaju 12 puta veće šanse da umru pre svog petog rođendana nego njihovi vršnjaci koji žive u zemljama s visokim dohotkom. U 41 najbogatijoj zemlji sveta, oko 77 miliona dece je živelo u finansijskom siromaštvu tokom 2014. godine. A ovde, u Srbiji, deca i porodice sa više od dvoje dece najviše su pogođeni siromaštvom: 30 odsto je u riziku od siromaštva, U odnosu na 26 procenata onih iz opšte populacije.

Deca su najdragoceniji resurs Srbije. Danas čine samo 17 odsto populacije, a procenat se stalno smanjuje. Istraživanje iz 2014. godine (Istraživanje višestrukih pokazatelja stanja i položaja žena i dece (MICS) http://w­ebrzs.s­ta­t.gov.rs­/W­ebSite/P­ublic/P­ag­eV­iew.asp­x?­pKey=5­35) pokazalo je da je stopa smrtnosti odojčadi u romskim naseljima u Srbiji skoro dvostruko veća u odnosu na nacionalni prosek. Manje od polovine dece je primilo OPV vakcinu pre navršenih šest meseci, a shodno nacionalnom kalendaru imunizacije. Došlo je i do pogoršanja uhranjenosti najsiromašnije dece: 14 odsto zaostaje u rastu, dok je svako deseto dete mlađe od pet godina iz romskih naselja pothranjeno. Samo polovina najsiromašnije dece uzrasta od šest do 23 meseca dobija najmanje dva mlečna obroka dnevno. Tek polovina dece u Srbiji pohađa neku vrstu programa učenja u ranom detinjstvu; samo devet procenata najsiromašnije dece i šest procenata dece iz romskih naselja uzrasta od tri do pet godina ide u vrtić, u odnosu na 82 odsto dece iz najbogatijih domaćinstava. Još uvek je široko rasprostranjeno verovanje (52 odsto stanovništva) da je za decu sa fizičkim i senzornim smetnjama u razvoju i invaliditetom bolje da idu u specijalne škole, dok 68 odsto isto misli i za decu s intelektualnim smetnjama. Svako četvrto jednogodišnje dete se fizički kažnjava, a oko 40 odsto dece uzrasta od 10 do 14 godina kod kuće je izloženo nasilnim metodama disciplinovanja.

Ukoliko sada ne dopremo do ove ugrožene dece, opstaće međugeneracijski začarani krugovi siromaštva koji će ugroziti njihovu budućnost, budućnost društva u kojem žive i budućnost celog sveta. Imamo jasan izbor: da uložimo u ubrzani napredak dece koja su zaboravljena ili da se suočimo s posledicama daleko podeljenijeg i nepravičnijeg sveta do 2030. godine.

Novorođenče koje ne dobije kvalitetnu negu u periodu neposredno posle rođenja možda neće preživeti prvi dan života. Odojče koje ne dobije postnatalnu negu možda ne preživi tokom prvog meseca života. Dete koje nije vakcinisano ili nema čistu vodu za piće može da ne doživi svoj peti rođendan ili da celog života ima hronično loše zdravlje. Dete lišeno odgovarajuće ishrane možda nikada neće dostići svoj pun fizički ili mentalni potencijal, što će ograničiti njegovu/njenu sposobnost da uči i zarađuje za život. Dete kome je uskraćeno kvalitetno obrazovanje možda nikada neće steći veštine koje su mu potrebne da jednog dana bude uspešno na radnom mestu ili da svojoj deci obezbedi školovanje. A dete koje nema zaštitu – od sukoba, nasilja ili zlostavljanja, od iskorišćavanja i diskriminacije, od dečjeg rada ili ranog stupanja u brak i majčinstva – možda će celog života imati fizičke i emocionalne traume i trpeti veoma ozbiljne kratkoročne i dugoročne posledice.

Ali ne mora da bude tako. Svako društvo ima interes da deci pruži životne mogućnosti. To je ne samo ispravan, već i pametan potez. Sada, na početku realizacije novog programa razvoja, vreme je da zacrtamo put ka pravičnijem svetu.

Termin pravičnost ima različita značenja u različitim kontekstima. Za Unicef, pravičnost znači da svako dete ima jednaku šansu da preživi, da raste i razvija se do svog punog potencijala.

Faktori koji dovode do nepravičnosti – dečjeg siromaštva, smrtnosti odojčadi i neadekvatnog školovanja – često su rezultat izbora koje prave naša društva kada treba da odluče gde i kako da investiraju svoje resurse. To znači da je smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, zdravih i bolesnih, obrazovanih i manje obrazovanih, kao i između opšte populacije i manjinskih grupa, nešto što možemo ostvariti ako napravimo dobar izbor.

Novoobjavljena publikacija Unicefa Stanje dece sveta u 2016. godini (Rezime na srpskom jeziku: http://www.unicef.org/serbia/SOWC_2016_Rezime.pdf) koristan je izveštaj jer nudi načine pomoću kojih se može smanjiti jaz između dece koja imaju pristup resursima i dece koja ga nemaju. U izveštaju se objašnjava kako se stvara društvo u kojem svako dete ima mogućnost da preživi, napreduje i ispuni svoj puni potencijal.

U izveštaju se kaže da je najbolji način za borbu protiv nepravičnosti fokusiranje na onu decu koja se suočavaju s najvećim preprekama. Pomagati prvo „poslednjima“ je ne samo ispravan nego i jedini potez koji ima smisla. Zapravo, studija Unicefa iz 2010. godine pokazala je da usmeravanje resursa ka onima kojima su najpotrebniji može ubrzati napredak u ostvarivanju globalnih ciljeva koji se tiču zdravlja, kao i da se to može jeftino realizovati u zemljama s niskim dohotkom koje imaju visoku stopu smrtnosti.

U izveštaju se dalje navodi da možemo doprineti da se izjednače šanse za decu tako što ćemo prikupljati podatke o najugroženijoj deci, primeniti integrisani pristup u otklanjanju izazova s kojima se ta deca suočavaju, koristiti inovativne načine za rešavanje starih problema, angažovati zajednice i ulagati sredstva na pravičniji način. Smanjenje jaza je od ključnog značaja, jer ako ne pomognemo onima kojima je pomoć najpotrebnija, nejednakosti će postati još veće.

Prekidanje začaranog kruga nepravičnosti doneće koristi i Srbiji. Kad god radimo na tome da svakom detetu obezbedimo jednake šanse u životu, uvećavamo mogućnost da se sva deca u Republici Srbiji razviju do svojih punih potencijala i da postignu uspeh u životu. Nejednakost se može izbeći, a mi možemo da napravimo odgovarajući izbor i da otvorimo put ka pravičnijem svetu. Jer održiva budućnost – kao i naša zajednička sudbina – zavisi od našeg izbora.

*Direktor Unicefa u Srbiji