Dubina crnih partijskih fondova

Partije kriju svoje najizdašnije darodavce i poriču bilo kakvu vezu sa tajkunima, prljavim novcem ili tajnim fondovima – saglasni su i levica i desnica, oni koji su za Evropsku uniju ili protiv nje.

Lider naprednjaka Aleksandar Vučić tvrdi za „Politiku” da nijedan tajkun ne finansira rad naprednjaka i da ova partija nema crne fondove. U SNS-u navode da bi mediji već objavili kao udarnu vest da postoje bilo kakve naznake da ih finansira neki bogati mecena.

I Bojan Pajtić, predsednik DS-a, tvrdi da njegova partija nikada nije raspolagala nelegalnim novcem.

– Prvi put čujem za takvu tezu, i to od tabloida – prokomentarisao je Pajtić pisanje „Kurira” da je iz tajnih fondova ove partije navodno nestalo čak 20 miliona evra. Ovaj tabloid već danima iznosi tvrdnje da je „skriveni novac” demokrata trebalo da bude iskorišćen za predizbornu kampanju Rama Emanuela, dugogodišnjeg člana kokusa u SAD, za gradonačelnika Čikaga. To su ovih dana sa indignacijom demantovali svi nekadašnji čelni ljudi DS-a dodajući da je reč o sumi novca koja za sve naše političke igrače predstavlja nedostižan san.

Iako socijaliste ne optužuju da finansijski pomažu srodne partije u izbornim kampanjama u inostranstvu, na društvenim mrežama se spekuliše o postojanju znatne novčane svote utrošene na kampanju, a   čije je poreklo nepoznato. Nasuprot tome, u zvaničnom odgovoru „Politici”, Dijana Vukomanović tvrdi da socijalisti najviše novca dobijaju legalno – iz državne kase. Bez ikakvih tajnih računa i sumnjivih transakcija.

– Ta priča o tajnim fondovima za SPS nije logična, pogotovo posle serije blokada našeg računa i problema sa isplatom plata zaposlenima – navodi predsednica Izvršnog odbora SPS-a.

Jedan od osnovnih argumenata za vezivanje političkih partija za državnu kasu jeste da se tako smanji njihova potreba za nelegalnim transferima novca sa privatnih i korporacijskih računa u partijske sefove ili džepove. Predstavnici stranaka tvrde da su im budžetska sredstva najčešće dovoljna za rad. Uprkos tome, partijski novac je najstrože čuvana tajna o kojoj javnost sazna detalje tek kada stranka ode u opoziciju ili kada dođe do raskola. Tada najčešće kreću optužbe ko je i koliko uzimao od pojedinih tajkuna i da li je to bilo za račun partije ili za sopstveni.

Prošle nedelje javnost je saznala da u Demokratskoj stranci ima većih finansijskih problema kada je direktor DS-a u ostavci Amir Beslimi optužio Gorana Ješića da je uzeo 60.000 evra stranačkog novca i da ga nikada nije vratio. Ova afera još nije dobila epilog, iako je potpredsednik DS-a najavio tužbu protiv Beslimija.

U javnosti se često spekulisalo iza kojih stranaka stoje biznismeni kao što su Filip Cepter, Miroslav Mišković ili Milan Beko. Međutim, kada stranke podnesu izveštaje o finansijama, ta imena se ne nađu na spisku donatora.

Prvu zvaničnu informaciju da Mišković i Beko ipak finansiraju političke partije javnost je saznala od Tomislava Nikolića 2008. godine, i tek kada je napustio SRS. Iako je godinama demantovao postojanje takvih aranžmana između radikala i predstavnika najkrupnijeg srpskog kapitala, gostujući na televiziji priznao je da su ova dvojica biznismena finansirali jednu emisiju i iznajmljivanje prevoza članovima Srpske radikalne stranke tokom kampanje za parlamentarne izbore 2008. godine.

Najpoznatija priča o „crnim” partijskim fondovima pojavila se iste godine nakon hapšenja Gorana Kneževića, tada visokog funkcionera DS-a i gradonačelnika Zrenjanina, a kasnije SNS-a, kada su istražitelji u sefu zakupljenom u banci na njegovo ime pronašli 160.000 evra. On je tvrdio da je reč o stranačkim donacijama, dok su se u njegovoj partiji ogradili od takvih tvrdnji. Oko nešto manje novca, 140.000 evra, posvađali su se u DHSS-u, posle smrti lidera Vladana Batića.

Nije tajna da stranke ne žive samo od onoga što uredno prikazuju u finansijskim izveštajima. Jedna od najznačajnijih stavki prilikom sklapanja koalicionog sporazuma jeste kvota po kojoj će se deliti javna preduzeća, iako to partije nikada zvanično ne priznaju.

– Tajkuni uvek imaju dva slična motiva zašto finansiraju stranke. Prvi je taj što je dobar deo njih prošao kroz različite nagodbe s vlašću da bi došao do novca i njima je od velike važnosti da se ne proverava kako su ga zaradili. Drugi je u činjenici da im partija na vlasti neće ugroziti biznis i monopol, a tu je i interes za donošenje zakonskih rešenja koja mogu da ga favorizuju – kaže Đorđe Vuković, programski direktor Cesida.

Vladimir Goati iz „Transparentnosti Srbija” ističe da se u Srbiji od 35 do 40 odsto novca nalazi u sivoj zoni, gde novac kruži iz džepa u džep i gotovo nemoguće mu je ući u trag.

– Partije u Srbiji često su na samom izvoru korupcije. Prema ranijim istraživanjima „Transparensi internešenela”, trećina ispitanika u svetu smatra da su upravo političke stranke središte korupcije. Ni kod nas nije drugačije – tvrdi Vladimir Goati.

On objašnjava da bogati ljudi – mecene svuda imaju interes da su blizu vlasti i da se postiže i finansiranjem političkih partija.

– Teško da bi se u toj priči moglo pričati o postojanju nekog nepoznatog motiva ili navodnog identifikovanja sa programom partije. Po pravilu, pomaganje partijama je po principu dam – daš. Nešto se daje i investira sa računicom da će buduća partija uzvratiti bogato uslugama, davanjem unosnih poslova i nekih drugih pogodnosti tajkunu. Veoma malo se daje onim marginalnim i perifernim partijama jer su svi svesni da su njihove šanse male ili gotovo nikakve. Njima niko neće da bude „dobročinitelj” jer za to nema interes – kaže Goati.

Državnim novcem dopunjavali stranačke kase

Kao model kako su pre nekoliko godina neke partije na nelegalan način punile stranačku kasu u javnosti se navodi primer jedne nekada moćne stranke. Jedan od stranačkih funkcionera bi po nalogu svog šefa posećivao kompanije kojima je država bila dužna i predlagao im brzu isplatu dugovanja, ali pod određenim uslovima.     

„Vidi, prijatelju, ti čekaš da ti se uplate pare za ovo što si zaradio. To može za nedelju dana, ali i za šest meseci ili nekoliko godina. Ako bi hteo brzu uplatu, nama ide tri odsto”, navodno su reči nekada važnog stranačkog funkcionera.