Tajkunska posla u Londonu

Na prvi pogled, čini se, Velika Britanija nije atraktivna destinacija za srpske tajkune. Zvanično, iz naše zemlje u Englesku se izveze robe i usluga u vrednosti od tek 177 miliona evra. To jedva da čini 1,5 odsto ukupnog srpskog izvoza. Međutim, kada se malo zagrebe u registar britanskih preduzeće, vidi se da su srpski krupni kapitalisti i te kako prisutni u Londonu. Kako pokazuje „Politikino” istraživanje, preko britanske prestonice posluje biznismen Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”. Njegovo ime ne nalazi se u ovom registru, ali ga zato ima preko posrednika: članova njegove porodice i poslovnih saradnika. Zanimljivo je da je kompanija „Redstart investment limited” osnovana 16. januara ove godine. Kao direktor ove firme upisana je Marija Desivojević-Cvetković, potpredsednica „Delta holdinga”.

Iz dokumenata, koji su javno dostupni u britanskom registru, vidi se da je u kompaniju 7. aprila uneto 20 miliona evra. Ono što je kod ove transakcije neuobičajeno jeste da je istog dana (7. aprila) novac iznet iz firme. Kasnije je promenjen i direktor kompanije. Kako može da se vidi iz formulara, koji je ručno popunjen, 11. maja, kao novi direktor upisana je Ivana Mišković-Karić, kćerka vlasnika „Delte”. Da i britanska birokratija nije bezgrešna svedoči i to da je u registru njeno ime pogrešno zavedeno, pa se u poslovnoj bazi navodi da je nova direktorka firme Ivana Misudvie-Uaric. Slučajnost ili ne, tek beogradski tabloid „Alo” je pre nekoliko dana objavio da Marija Desivojević-Cvetković, preko američke „Podeste” u svetu lobira za Miškovića.

Takođe, ime Ivane Mišković-Karić spominje se u još jednoj londonskoj firmi. Reč je kompaniji „TAAT kompani limited”, osnovanoj 5. avgusta 2015. godine. Ivana je u registru upisana kao direktor preduzeća. Još neki članovi porodice Karić imaju svoje firme u Britaniji. Među njima je i Danica Karić-Đokić, kćerka Bogoljuba Karića, koja je tamo još 11. jula 2008. godine osnovala firmu koju je nazvala po imenu svog supruga – „Danijel“. Nekoliko godina kasnije (15. juna 2011), Danica se ponovo pojavila u britanskom poslovnom registru kao osnivač još jednog privrednog društva. I Jugoslav Karić, sin Dragomira Karića, ima firmu u Engleskoj. Njegova supruga Elena, kćerka poznate kreatorke Verice Rakočević, direktor je kompanije „Lorka interiors limited”.

I bivši ministar energetike Goran Novaković, koji je inače poslovni saradnik Nandija Ahuje, suvlasnika „Viktorija grupe” posluje preko Britanije. Upisan je kao direktor dva preduzeća: „No vej desižn limited” i „Hejvorkaut limited”. Biznismen Toplica Spasojević je, kako može da se vidi iz britanskog registra, u oktobru 2009. imenovan kao direktor kompanije „36 Iton avenija”. Kako kaže, ova firma nije aktivna i poslednji put je preko nje poslovao pre četiri godine. Iz registra, međutim, nije obrisana.

Čak četiri kompanije u Londonu imao je i Vuk Hamović, vlasnik „EFT grupe”. Međutim, sve četiri su izbrisane iz britanskog poslovnog registra. U Hamovićevoj zvaničnoj biografiji navodi se da je u Londonu radio u investicionoj banci GML internacional, koja se specijalizovala u poslovima trgovine međunarodnim dugovima. Bio je specijalni savetnik više zemalja istočne Evrope za pregovore sa pariskim i londonskim klubovima. Biznismena Miodraga Kostića u ovom registru nismo našli. Ono što, međutim, može da se čuje jeste da je u Londonu kupovao nekretnine. Nije on jedini kupovao kuće tamo. Mediji su pisali da Karići i Miškovići imaju vile i da je za naše tajkune stvar prestiža imati nekretninu u prestonici Velike Britanije.

Inače, uprkos brojnim najavama, nijedna firma iz Srbije nije se pojavila na Londonskoj berzi. Prema rečima brokera Nenada Gujaničića, ona je često bila nerealna želja kapitalista. „Berza pretpostavlja transparentnost, čiste račune i mnoga druga davanja na koja ovdašnji biznismeni zbog specifičnog načina poslovanja nisu navikli”, ističe Gujaničić. Uroš Delević, sa Instituta „Džon Daning” iz Velike Britanije siguran je da srpske firme u Engleskoj postoje samo na papiru, da su to preduzeća bez zaposlenih i bez finansijskih izveštaja.

– Naša predstavništva u Velikoj Britaniji nemaju proizvodnju, niti Srbija tamo izvozi u značajnoj meri. Motivi za otvaranje kompanija u ovoj zemlji uglavnom su vezani za sticanje nekretnina, lakši transfer novca u treće zemlje, ali i reputaciju. Pogotovo devedesetih godina prošlog veka kada su mnogi srpski privrednici kod partnera imali bolji ugled ako posluju u sigurnoj zemlji, kao što je Velika Britanija – zaključuje Delević.