Danak kalašnjikovima iz ilegalnih arsenala

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović izjavio je u Žitištu da je Z. S., koji je osumnjičen za petostruko ubistvo, pucao iz automatskog oružja koje je ilegalno posedovao. Za sada nije poznato odakle mu automatska puška s municijom, ali se s velikom izvesnošću može pretpostaviti da je reč o ratnoj zaostavštini devedesetih godina, koja je još jednom uzela danak. Tragedija se desila svega nekoliko sati pošto je MUP Srbije u saopštenju, dostavljenom medijima u petak po podne, javnost obavestio da se od prvog jula sprovodi još jedna legalizacija oružja. Reč je o akciji koja je više puta sprovođena po završetku ratova na području bivše Jugoslavije, da bi se ilegalno vojno oružje, koje građani ne mogu legalno imati, kao što su automatske puške, poput one kojom je izvršen masakr u Žitištu, predale policiji bez kažnjavanja za njihovo držanje, a da se ono koje mogu posedovati (pištolji, revolveri i lovačke puške) registruje.

Kako „Politika” saznaje u MUP-u Srbije, tokom prvih pet meseci ove godine oduzeto je ukupno 565 komada različitog vatrenog oružja. Među njima su bile tri automatske puške, 293 puške raznih drugih vrsta, 256 pištolja i revolvera i 13 komada drugog oružja. Takođe, zaplenjeni su i jedan ručni raketni bacač „zolja”, 33 ručne bombe, 6.037 metaka, izvesna količina eksploziva (kako se navodi u dopisu „Politici” reč je o 325 grama eksploziva i „21 eksploziv u komadima”). U pomenutom periodu, podneto je ukupno 466 krivičnih prijava za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem čelu je potpredsednica vlade Zorana Mihajlović, zahteva od policije da pojača kontrolu naoružanja u posedu građana, kako se ističe, „posebno ilegalnog”, da bi se sprečile tragedije poput ove u Žitištu, kada je iz vatrenog oružja ubijeno pet osoba, a više od 20 povređeno. „Kako bismo sprečili da još negde u Srbiji, u naletu besa, neko reši da upotrebi automatsku pušku da ubije suprugu i njene drugarice, neophodno je da policija maksimalno pojača kontrolu naoružanja u posedu građana, uključujući ono koje poseduju ilegalno”, navodi se u saopštenju iz kabineta potpredsednice Mihajlović.

Da li je ovo saopštenje nespretno sročeno ili je u pitanju nešto drugo, tek, „kontrola ilegalnog oružja” ne postoji jer ako policija zna da neko poseduje takvo oružje treba da ga oduzme a da protiv osumnjičenog za ilegalno posedovanje oružja podnese krivičnu prijavu, poput onih pomenutih u ovogodišnjoj statistici. Kada je reč o legalnom oružju, stroža kontrola vlasnika oružnih listova već je stupila na snagu u skladu s odredbama novog Zakona o oružju i municiji.

Inače, većina zločina, poput masakra u Žitištu, izvršena je ilegalnim oružjem, tako da na takve izvršioce kontrola građana s legalnim oružjem nema nikakav uticaj. Automatsku pušku, inače, nije moguće posedovati u legalnom vlasništvu. Kako god, jedan od načina da policija stavi „pod kontrolu” ilegalno oružje je legalizacija koju je MUP upravo počeo da sprovodi a trajaće do prvog novembra ove godine.

„Vlasnici oružja (fizička i pravna lica) mogu da predaju sve vrste oružja i municije najbližoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici bez dokazivanja porekla oružja i municije i neće odgovarati za neovlašćeno nabavljanje i držanje oružja. Tokom zakonske legalizacije, fizička i pravna lica mogu registrovati oružje za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), lovačko oružje (lovačke puške i karabini), sportsko oružje (malokalibarski pištolji i revolveri, malokalibarske puške i vazdušno oružje) i konvertibilno oružje za koje ne poseduju odobrenje Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije”, navedeno je u saopštenju.

Izvesno je da je mnogo oružja i dalje u ilegalnom posedu, posebno onog rasutog tokom ratova na području bivše Jugoslavije. Bilo je i organizovanog krijumčarenja oružja s ratišta ili su ga neki od veterana jednostavno poneli kući. Ono je i međunarodni problem, a to je svima postalo jasno posle prošlogodišnjih terorističkih napada u Parizu kada su teroristi koristili i domaće verzije „kalašnjikova”, napravljene u kragujevačkoj fabrici „Zastava oružje”.

Koliko je ilegalnog oružja u Srbiji nemoguće je proceniti, mada je MUP u obrazloženju predloga novog Zakona o oružju naveo, nejasno po kakvoj metodologiji, da se taj broj „cevi” procenjuje u veoma širokom rasponu od 200.000 do 900.000 komada oružja. Za uspešnu legalizaciju treba voditi medijsku kampanju, pa ostaje nada da će izveštavanje o zločinu u Žitištu, ako ništa drugo, bar podstaći vlasnike ilegalnog vojnog oružja da ga bez straha od kazne predaju policiji.