Imali smo pre 25 godina naš „bregzit”

Iako važim za evroskeptika, znao sam samo, da će biti tesan rezultat referenduma u Velikoj Britaniji, ali sam mislio da će se Britanci zbog straha od neizvesnosti ipak odlučiti za ostajanje u EU. Ovim rečima slovenački ekonomista Jože Mencinger za „Politiku” priznaje da je iznenađen rezultatima glasanja. On, ipak, veruje da je ovakav epilog bolji, jer bi, kako kaže, ostanak Britanije pretvorio EU u nekakvu asimetričnu federaciju. „Pre dvadeset pet godina u Jugoslaviji imali smo sličnu situaciju kada su Slovenci tražili nešto nalik tome”, podseća naš sagovornik. Zato misli da bi ostanak Britanije u EU stvarao probleme jer bi možda drugi tražili izuzetke, poput onih koje su Britanci dobili pre referenduma.

– Raspadanje Unije moglo se očekivati i to ne zbog evroskeptika. EU od samog početka ugrožavaju dve stvari: ideološka konstrukcija realnosti i nametanje jedinstvenih pravila veoma različitim

članicama.

Kada će se smiriti ekonomski potresi koje je izazvao ovaj veliki politički zemljotres?

Histerija na finansijskim tržištima će se brzo smiriti. Više brinu reakcije evropskih „državnika” koje su Britanci kao uvredili svojom odlukom, pa ih zbog toga treba kazniti. Uz razumno postupanje i bez glupog „kažnjavanja” Velike Britanije ekonomski efekti ne bi trebalo da budu veliki. Političke posledice su nepredvidive, a mnogo veće u Velikoj Britaniji. I to zbog sasvim drugačijih rezultata u pojedinim delovima zemlje.

Kako će se izlazak Britanije odraziti na male zemlje kao što je Srbija?

Ne treba preterivati s efektima. Za Srbiju Velika Britanija nije veoma značajan partner u trgovini niti u tokovima kapitala. Ono što Srbija izvozi u Veliku Britaniju i dalje će moći da izvozi, a isto važi za uvoz. Zašto bi se to odjednom promenilo?

Da li ulazak u EU treba da ostane strateški prioritet Srbije?

Da li ima neke druge alternative? I Slovenija nije imala drugi izbor. Šta smo drugo mogli da uradimo nego da uđemo u EU?

Kako tumačite zaokret Srbije ka Kini i potencijalnim investicijama iz ove azijske zemlje, u ovom kontekstu?

Za taj zaokret i ne znam. Nekoliko poseta ili potpisivanja sporazuma ne stvara čuda. Opet valja biti obazriv i ne očekivati previše. Osnovno pravilo je ipak da se trguje sa susedima.

Možete li da povučete neku paralelu sa raspadom Jugoslavije?

Paralele EU sa Jugoslavijom vučem više od deset godina. I mnogi su mi zamerali upoređivanje „nedemokratske” Jugoslavije sa „demokratskom” EU. Sada se stvari menjaju, jer se i kod nas postepeno razume, da smo bili u Jugoslaviji suverena republika, dok smo sada zaboravljena i ponižena provincija, koja samo sluša, što joj diktiraju u Briselu.

Očekujete li sada domino efekat? Odnosno, ko je sledeći?

Ne očekujem ga brzo, i ne znam ko će biti sledeći. Ipak Velika Britanija nije uvek bila veoma privržena članica EU, i ovo je u stvari bio već treći pokušaj glasanja o izlasku. U pregovorima pred izlazak izborila je ustupke sa kojima je ostala država koja ima svoj novac, svoje granice, svoju vojsku i svoj sistem.

Kakva će biti sudbina evra, kao zajedničke valute? Već ste isticali da je evro najveća pretnja EU?

EU političari još dugo neće priznati da je evro u slabim vremenima pretnja EU, jer je dobio značaj nekadašnjeg jugoslovenskog „bratstva i jedinstva”. Za sada evro ostaje. Mi još ne štampamo, i ne razmišljamo o zameni evra.