Detlić u kaktusu

Gde da svije gnezdo ptica prinuđena da preživi u pustinji? Gila, detlić koji naseljava jugozapadne delove Sjedinjenih Američkih Država i Meksika, pronašao je rešenje: gnezdi se – u kaktusu. Ova okretna ptica šarenog perja, dugačka dvadesetak centimetara, svoj dom dubi unutar ogromnih sagvaro kaktusa. Kako bi napravio zalihe tečnosti, ovaj kaktus u kišnim mesecima udvostruči obim stabla. Tada, kad je mek, do njega doleće detlić beskućnik i, pridržavajući se snažnim kandžicama za stablo i balansirajući svojim dugim repom, brzo izbuši prolaz kroz koji će se useliti u novi stan. Već nekoliko sati kasnije, vredna ptica uspeva da izdubi prostranu rupu u koju će položiti jaja.

Da bi sačuvao vlažnost i spasao se od uništenja, kaktus luči mezgru – posebnu tečnost koja brzo očvrsne na vazduhu, potpuno oblažući sve strane ovog neobičnog gnezda. Za to vreme pernati podstanar je odsutan: pošto ne želi da iskvasi perje u vlažnoj unutrašnjosti sagvaro kaktusa, vraća se tek kad se opna gnezda stvrdne.

U ovu šupljinu ženka će položiti tri do četiri jajeta, iz kojih će se posle dve sedmice inkubacije izleći mladi. U sezonama kada hrane ima u obilju, ponekad se ispile i po tri generacije ptića. Sakriveni duboko u prostranoj šupljini i zaštićeni od grabljivaca oštrim bodljama kaktusa, mladunci su potpuno bezbedni. Dok ne ojačaju i ne odlete, roditelji će se brinuti o njima, donoseći im semenke, bobice, guštere, jaja i ptiće drugih ptičjih vrsta. Da bi upozorili ostale ptice da ne zalaze na njihovu teritoriju, gila detlići će kljucati u kamenčiće i pronađene komade metala, podižući zaglušujuću buku.

Osim u pustinji, ovi detlići ponekad žive i u tropskim šumama, među šibljem i žbunjem, a zalaze i u ljudska staništa. Gnezda tada prave u stablima i telefonskim stubovima, ponekad bušeći kljunom čak i grede drvenih kuća. Uživajući u lagodnom gradskom životu, hranu tada obično uzimaju iz hranilica za ptice.

Kad se sezona gnežđenja završi, gila odleće iz gnezda, na čijem su se dnu sakupili paraziti, opalo perje i ostaci hrane. Već sledećeg proleća izabraće drugi kaktus i napraviti novu kućicu. U napuštenom detlićevom stanu dom će pronaći manje izbirljiv stanar: mala pustinjska sova. Ovo neobično stanište obloženo tvrdom opnom opstaće duže od svih stanara, pa čak i od samog kaktusa. Kad sagvaro istruli, u pustinjskom pesku ostaće samo detlićevo drvenasto gnezdo, nalik na čizmu. I tada ovo sasušeno gnezdo može da posluži kao dom: u njega će se useliti zmije, škorpije i pauci.

D. D.