Ljubičica najavljuje proleće

Mirišljavi cvetići ljubičice, koji ovih dana cvetaju u mnogim baštama, jedni su od vesnika proleća. Ljubičica je poreklom iz Evrope, ali se odavno raširila i u druge krajeve sveta. Zahvaljujući lepoti, mirisu i lekovitim moćima, bila je popularna još u antičkoj Grčkoj. Predstavljala je simbol drevne Atine, plodnosti i ljubavi, a starorimski lekari su predlagali da se oko glave nosi venac od ljubičica, kako bi se sprečile glavobolja i vrtoglavica.

Ovaj cvet se jednostavno razmnožava i gaji, pa je pogodan za baštovane početnike. Međutim, baš zato što nije zahtevna, što je otporna na hladnoću i što se lako razmnožava, ljubičica brzo „osvaja” zemljište. Dovoljno je da posadite samo jedan busen i, već posle nekoliko godina, bašta će vam u proleće biti prekrivena mirišljavim tepihom od ovih cvetića.

Ljubičica je prepoznatljiva po srcolikim tamnozelenim listovima sakupljenim u rozetu pri samoj površini zemlje. Cvetovi su najčešće ljubičasti, ali ima i onih sa svetloplavim, bledoroze i belim laticama. U prirodi se mogu pronaći samonikle ljubičice – među grmljem, na čistinama ili rubovima šuma. Ako je zasadite u vrtu, treba da znate da joj najviše prija polusenka, ali joj neće smetati i sunčano mesto, pod uslovom da je zemljište dovoljno vlažno.

Ovaj mirisni cvet najlakše se razmnožava deobom korena odrasle biljke. Iz busena, jednostavno, odvojite deo korena zajedno sa lišćem i stavite ga u saksiju da ojača. Posle nekoliko nedelja biljku možete presaditi u baštu. Najbolje je da to učinite s proleća, mada je bilo koje doba godine pogodno za razmnožavanje ljubičica.

Osim deobom korena, cvet se razmnožava i sam, rasejavanjem semena: kada cvet sazri, otvara se „torbica” iz koje ispada sitno seme. Da bi ljubičica proizvela seme, čak i onda kada cvetovi stradaju od mrazeva, priroda joj je „obezbedila” i zlatnu rezervu – krajem sezone na biljci se pojavljuju cvetovi koji nikada neće procvetati. Ti cvetovi rastu na stabljikama nižim nego što su kod običnih cvetova, ponekad su skriveni i pod zemljom, a njihova uloga je proizvodnja semenki. Po završetku sezone cvetanja, listovi ljubičice nabujaju kako bi omogućili da zemljište na kome rastu ostane skriveno od sunčevih zraka i dovoljno vlažno da bi se iz semena razvile mlade biljke. Ako ga ne pokosite ili ne počupate, tepih od lišća može da „opstane” u bašti tokom celog leta.

Buketići mirisnih cvetova ljubičice uneće vedrinu u vaš dom, a osim što su lepi, oni su i jestivi, pa ih, dok su sveži i mladi, možete dodati u salatu kao dekoraciju. Ušećereni cvetovi koriste se za ukrašavanje kolača i koktela, a u narodnoj medicini upotrebljavaju se listovi, cvetovi i koren ljubičice kao sredstvo za smirenje, lek protiv upale grla, glavobolje, nesanice i astme.