Mladi radije biraju zanate nego gimnazije

Slučaj kragujevačkog odličnog đaka koji je knjižicu gimnazije zamenio – aparatom za varenje bolje ilustruje promenu u načinu razmišljanja mlade generacije, nego svi statistički podaci Ministarstva prosvete. Deca postaju praktičnija, gledaju gde će bolje i brže da se zaposle. Tako je ove godine, prvi put posle dugo vremena, više đaka nego ranije upisano u mašinske i poljoprivredne, tekstilne, građevinske škole, a istovremeno je manje učenika dobilo knjižicu ekonomskih i medicinski škola, iako ove struke i dalje ostaju najpopularnije u Srbiji.

Istine radi, treba dodati da su prosvetne vlasti konačno odlučile da krenu s neophodnim rezovima, pa su za ovogodišnji upis ukinuli odeljenja u nekim od najpopularnijih škola. Zanimljivo je, međutim, da taj rez, kako se moglo očekivati, nije vratio đake u gimnazije, jer samo oni s peticama već godinama konkurišu za ekonomski i medicinsku struku, već su se đaci slili u zanatske škole. Tako je istovremeno nastavljen višedecenijski trend pada interesovanja za gimnazije, koje, podsetimo, nisu reformisane od 1992. godine. U međuvremenu se neprekidno radilo na reformi srednjih stručnih škola, uz zdušnu stručnu i finansijsku pomoć pre svega nemačke vlade, ali i domaćih i stranih kompanija.

Pomoćnica ministra prosvete Snežana Marković je za „Politiku” izvela uporednu analizu prošlog i ovog upisnog roka u srednje škole: od 18.113 mesta u gimnazijama popunjeno je 16.763 a, primera radi, lane je upisano 17.000 gimnazijalaca. Pri tom je ovogodišnja generacija maturanata osnovnih škola bila nešto brojnija od prošlogodišnje, pa nema opravdanja ni u argumentima tipa „bela kuga”.

Na sunovrat gimnazijskog ali i zanatskog obrazovanja prvi put je ukazano još 2002. godine, a deceniju kasnije apostrofirano i u Strategiji razvoja obrazovanja Republike Srbije do 2020. godine. Da li su, bar kada su zanati u pitanju, urodili plodom apeli koji su se neprekidno čuli iz stručnih škola, sindikata, Nacionalnog prosvetnog saveta? Da li su tome doprineli novi profili i zdušna pomoć u reformi srednjih stručnih škola, pre svega nemačke vlade? Da li se nešto trajno menja u načinu razmišljala mlade generacije ili je ovo samo trenutna upisna anomalija?

Analitičari obrazovnih prilika se nadaju da to nije karakteristika samo ove generacije osnovaca i srednjoškolaca jer se zanimljiva promena istovremeno uočava i kada je u pitanju upis na fakultete. Iako se i dalje najviše mladih upisuje na društvene fakultete, pre svega biraju ekonomiju (menadžment), pravo i jezike, brojke govore o pojačanom i neočekivanom interesovanju đaka za poljoprivredu, mašinstvo, matematiku, hemiju… Tome treba dodati i podatak da su pre tri godine po prvi put van Beograda ostali slobodni indeksi i na ekonomskim i pravnim fakultetima, a ista situacija se ponovila i u ovom roku.

Pojedini fakulteti su, očigledno, shvatili da moraju da budu agresivniji na tržištu ukoliko žele da privuku studente, jer je iz školskih klupa izlazilo sve manje učenika, a sa druge strane raste broj fakulteta i univerziteta, posebno privatnih. Dekan beogradskog Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Milica Petrović kaže da je uz dobre mogućnosti zaposlenja koje nude pojedini studijski programi mnogo urađeno na popularizaciji fakulteta, putem društvenih mreža, ali i odlaskom saradnika fakulteta u srednje škole. Na poljoprivredi se ove godine prijavilo najviše kandidata u poslednjih pet godina.

Koliko će vremena biti potrebno da se ove upisne promene odraze i na tržište rada, znaćemo već za koju godinu. Odnos ponude i tražnje na tržištu rada nije se bitno menjao, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kao ni obrazovna struktura nezaposlenih, koji u proseku, na posao čekaju četiri godine i tri meseca.

Najbrže se zapošljavaju oni koji traže posao s fakultetskom diplomom – IT stručnjaci, inženjeri elektrotehnike, mašinstva i građevine s odgovarajućim licencama, zatim matematičari, fizičari, diplomirani farmaceuti, lekari s odgovarajućim specijalizacijama, biohemičari… Među zanatlijama i onima s diplomom četvorogodišnje srednje stručne škole, naročito ako imaju radno iskustvo, do posla najbrže dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, knjigovođe, slede medicinske sestre, kozmetičari, kuvari, elektrotehničari…