Млади радије бирају занате него гимназије

Случај крагујевачког одличног ђака који је књижицу гимназије заменио – апаратом за варење боље илуструје промену у начину размишљања младе генерације, него сви статистички подаци Министарства просвете. Деца постају практичнија, гледају где ће боље и брже да се запосле. Тако је ове године, први пут после дуго времена, више ђака него раније уписано у машинске и пољопривредне, текстилне, грађевинске школе, а истовремено је мање ученика добило књижицу економских и медицински школа, иако ове струке и даље остају најпопуларније у Србији.

Истине ради, треба додати да су просветне власти коначно одлучиле да крену с неопходним резовима, па су за овогодишњи упис укинули одељења у неким од најпопуларнијих школа. Занимљиво је, међутим, да тај рез, како се могло очекивати, није вратио ђаке у гимназије, јер само они с петицама већ годинама конкуришу за економски и медицинску струку, већ су се ђаци слили у занатске школе. Тако је истовремено настављен вишедеценијски тренд пада интересовања за гимназије, које, подсетимо, нису реформисане од 1992. године. У међувремену се непрекидно радило на реформи средњих стручних школа, уз здушну стручну и финансијску помоћ пре свега немачке владе, али и домаћих и страних компанија.

Помоћница министра просвете Снежана Марковић је за „Политику” извела упоредну анализу прошлог и овог уписног рока у средње школе: од 18.113 места у гимназијама попуњено је 16.763 а, примера ради, лане је уписано 17.000 гимназијалаца. При том је овогодишња генерација матураната основних школа била нешто бројнија од прошлогодишње, па нема оправдања ни у аргументима типа „бела куга”.

На суноврат гимназијског али и занатског образовања први пут је указано још 2002. године, а деценију касније апострофирано и у Стратегији развоја образовања Републике Србије до 2020. године. Да ли су, бар када су занати у питању, уродили плодом апели који су се непрекидно чули из стручних школа, синдиката, Националног просветног савета? Да ли су томе допринели нови профили и здушна помоћ у реформи средњих стручних школа, пре свега немачке владе? Да ли се нешто трајно мења у начину размишљала младе генерације или је ово само тренутна уписна аномалија?

Аналитичари образовних прилика се надају да то није карактеристика само ове генерације основаца и средњошколаца јер се занимљива промена истовремено уочава и када је у питању упис на факултете. Иако се и даље највише младих уписује на друштвене факултете, пре свега бирају економију (менаџмент), право и језике, бројке говоре о појачаном и неочекиваном интересовању ђака за пољопривреду, машинство, математику, хемију… Томе треба додати и податак да су пре три године по први пут ван Београда остали слободни индекси и на економским и правним факултетима, а иста ситуација се поновила и у овом року.

Поједини факултети су, очигледно, схватили да морају да буду агресивнији на тржишту уколико желе да привуку студенте, јер је из школских клупа излазило све мање ученика, а са друге стране расте број факултета и универзитета, посебно приватних. Декан београдског Пољопривредног факултета проф. др Милица Петровић каже да је уз добре могућности запослења које нуде поједини студијски програми много урађено на популаризацији факултета, путем друштвених мрежа, али и одласком сарадника факултета у средње школе. На пољопривреди се ове године пријавило највише кандидата у последњих пет година.

Колико ће времена бити потребно да се ове уписне промене одразе и на тржиште рада, знаћемо већ за коју годину. Однос понуде и тражње на тржишту рада није се битно мењао, кажу у Националној служби за запошљавање, као ни образовна структура незапослених, који у просеку, на посао чекају четири године и три месеца.

Најбрже се запошљавају они који траже посао с факултетском дипломом – ИТ стручњаци, инжењери електротехнике, машинства и грађевине с одговарајућим лиценцама, затим математичари, физичари, дипломирани фармацеути, лекари с одговарајућим специјализацијама, биохемичари… Међу занатлијама и онима с дипломом четворогодишње средње стручне школе, нарочито ако имају радно искуство, до посла најбрже долазе оператери на ЦНЦ машинама, заваривачи, књиговође, следе медицинске сестре, козметичари, кувари, електротехничари…