Od Pikasa do Marine Abramović

Novi Sad – U okviru 13. međunarodne izložbe umetnosti Art Expo 08u Kongresnom centru Novosadskog sajma sutra će biti otvorena i postavka pod intrigantnim naslovom „Od Pikasa do Marine Abramović”. Reč je o izložbi pedesetak dela tridesetak svetski afirmisanih umetnika, koja je autor postavke Sava Stepanov, istoričar umetnosti i direktor Centra za vizuelnu kulturu „Zlatno oko”, pronašao u muzejskim, galerijskim i privatnim zbirkama u Vojvodini.

Stepanov u uvodu za katalog izložbe piše da su „u naslovu apostrofirana imena Pikasa, koji je početkom 20. veka pokretanjem kubizma načinio jednu od najznačajnijih promena shvatanja slike i njenog smisla, te naše umetnice svetske afirmacije Marine Abramović, kao eklatantnog predstavnika interdisciplinarnog shvatanja umetnosti koja se, krajem tog istog stoleća, bitno izmenjena, suštinski infiltrirala u svakodnevne životne manifestacije...”

Između imena Pikasa i Abramovićeve je impozantan spisak umetnika – Modiljani, Šagal, Bife, Đakometi, Miro, Dali, Magrit, Vorhol, Pistoleto, Albers, Vazareli, Knifer, Kristo, Kabakov, Erro, Hering, Bojs, Kavelini, Rajner, Klivar, Lusi-Smit, Mapletorp, Kulik, Peržovski. Iako dela nisu koncepcijski uređena, u izložbi, u izvesnom smislu i krajnje uslovno, kaže Stepanov, po eksponatima je moguće slutiti i prepoznavati tokove razvoja moderne i savremene umetnosti, njenu funkcionalizaciju. On podseća da su izložbom obuhvaćena dela najznačajnijih predstavnika nekih umetničkih pokreta – od kubizma (Pikaso), nadrealizma (Miro, Dali, Magrit), ekspresionizma (Šagal, Bife), pop-arta (Vorhol), op-arta (Vazareli, Soto), minimal-arta (Albers, Knifer), body-arta (Rajner), konceptualizma (Bojs, Abramović, Kavelini, Klivar)...

– Postavka je sociološki simptomatična jer ukazuje na činjenicu da dela značajnih svetskih umetnika poseduju uglavnom takozvani mali kolekcionari, pojedinci entuzijasti i zaljubljenici – kaže Stepanov i naglašava da su se gotovo sva izložena dela našla u privatnim kolekcijama zahvaljujući pukim okolnostima da su kolekcionari bili u kontaktu sa umetnicima. Danas je, ističe, kod nas malo kolekcionara koji nastoje i uspevaju da svoju svest o estetskim i etičkim dometima značajnih stvaralaca zadovolje kroz direktnu kupovinu. U tom smislu ova izložba ukazuje i na zapuštenost institucionalnih zbirki, na siromaštvo i nemoć naših muzeja, pa i na duhovno stanje društva.