Povratak u selo

Jarkovac kod Sečnja – Dušan Šorđan je Banaćanin koji je svoje selo ostavio u mladosti, napravio mondensku karijeru i onda mu se vratio, i to kad je još imao šta da kaže o lepoj strani života. Već je bio zaboravio na ružne stranu inače lepog detinjstva, ali se brzo podsetio. I dalje se bori da ljudi u njegovom zavičaju upoznaju prave životne vrednosti. Kaže da mu nije lako.

Poznati pa zabravljeni, pa opet otkriveni Milan Jovanović Morski živeo je u Jarkovcu jedan vek pre Dušana. Bio je svetski putnik, novelista i dramski pisac, lekar i ustanik. Ostavio je nezaboravne zapise o orijentalnim pomorjima, egzotičnim mnogoljudnim krajevima, dospeo na ustanak u Hercegovini. Tek sada publicisti dokazuju da je on mnogo značajniji od onog koliko ga se sećamo. Na pominjanje Morskog, Dušan kaže on nije avanturista poput poznatog zemljaka.

– U ranoj mladosti bio sam sklon da se bavim poslovima koji se ovde strogo pripisuju ženama. Rano sam savladao štrikanje i toliko se usavršio da sam toj veštini učio devojčice oko sebe. Zbog štrikanja sam se posvetio i modi, a što sam se više njoj okretao, za okruženje sam bio nesimpatičniji. Tome treba dodati i činjenicu da je moja porodica prihvatala adventističku religiju koja je bila svakom uočljiva jer ne radimo subotom. Tu sam nailazio na nerazumevanje, naročito u školi, pa su me rušili na kraju godine, mada sam imao sve petice, jer subotom nisam išao u školu. Interesantno je da sam zbog svojih opredeljenja imao problema u školi, a u vojsci ne – priča Dušan.

Da bi napravio nešto u modi, to je brzo shvatio, morao je da ode iz provincije. U Beogradu je bila velika konkurencija pa su mu preporučili da ode u Ljubljanu. Tamo je nastavio da štrika i svoje modele krojio prvenstveno od vunenih materijala. To se mnogima svidelo pa su kod njega unikatne komade odeće naručivali Saša Zajec, Marjana Deržaj, mis Jugoslavije 1968. Nataša Košir, Majda Sepe i drugi poznati pevači i glumci sa slovenačke estrade. Kad mu je u Sloveniji postalo tesno seli se u Nemačku, u Štutgart, i počinje da kreira za poznate filmske zvezde, TV ličnosti, političare… Njegove modele nosila je i princeza Grejs Keli. Između imena i prezimena umetnuo je „de” kao znak prepoznavanja na estradnom mondenskom nebu. Njegove unikate ponele su i Lajza Mineli, Džoan Kolins i Linda Evans, ali i holivudska starleta Odri Lender iz „Dalasa”, mis Evrope Suzi Peti, čuveni fudbaler Karl Hajnc Rumenige, dr Rita Hizmunt, zatim nekadašnji gradonačelnik Štutgarta Romel, nemačka TV voditeljka Eva Herman…

– Nije tako bilo odmah. Jedan poznati proizvođač mašina za štrikanje tražio je da im dam svoje modele napravljene ručno kako bi ih oni izložili pored mašina na sajmu. Bez mog prisustva i bilo kakvog mog obeležja. To je bilo jedno od mojih čestih iskušenja na početku rada u Nemačkoj. Pristao sam lomeći se satima u sebi. Za neko vreme, usred noći, telefonom me pozvao važan modni agent i poželeo saradnju. „Iskopao” je moje generalije kad mu se svideo moj rad, a onda je usledila plodna karijera.

Kad mu je dosadila vreva velegrada, vratio se u rodni Jarkovac. I sad radi istim tempom, sprema odela i toalete za svoje stalne svetske klijente, ali u drugačijem okruženju, u seoskom miru.

Mada je Jarkovac mnogo više značio nekad nego sad i broj stanovnika se gotovo prepolovio, neke karakteristike našeg mentaliteta su zadržane. Afirmisani kreator je po povratku imao dve namere: da nastavi da stvara u miru i da svoje iskustvo prenosi mladima. Ubeđen je da mladima ima šta značajno kaže i pored onog što uče u školi.

– Stoga sam počeo da okupljam decu u školi i da ih učim, ne samo modi, gde smo izloženi udarima kiča, kretanju na pisti i kreacijama, nego i lepom ponašanju uopšte, onom koje se praktikuje u visokocivilizovanim i razvijenim zemljama. Mnogi to zdušno prihvataju, znajući da nije u redu da naši građani završe fakultete, a onda kad dođu u neko društvo ne umeju da se ponašaju. Zašto s tom edukacijom ne bismo krenuli za sela? – pita se Dušan. Nije zadovoljan podrškom na koju je naišao, pa zato konstatuje da je Jarkovac, iz kojeg je izbivao skoro četiri decenije, mnogo toga zadržao u svom mentalitetu. Oni su suzdržani zbog nečijeg neobičnog izgleda i sud donose na osnovu toga, a ne na osnovu nečijih dobrih dela.

Pored kreiranja, Dušan de Šorđan trenutno u Kulturnom centru Zrenjanina, već drugu sezonu, vodi kreativne radionice i obuku za modele svih generacija.