Duga potraga do praznog sefa

Iako se na prvi pogled čini da je leto, zbog odmora, vreme kada se bankarski sefovi najviše koriste, bankari kažu da to nije tako. Sefovi su, jednostavno, uvek popularni zbog nesigurnosti građana da svoje dragocenosti i vredne papire drže u kući.

Oni su kod nas, baš kao i svuda u svetu, uobičajena bankarska usluga, ali, istini za volju, nju ne pružaju baš sve ovdašnje banke. Na primer, sefove nemaju Sosijete ženeral banka i Eurobanka EFG.

Nije, međutim, lako naći prazan sef, a u poslovnicama banaka u centru Beograda tako nešto je nezamislivo. Veće šanse za to su u poslovnicama na periferiji, ali i u unutrašnjosti. Najveća je tražnja za manjim sefovima, tako da ih je malo raspoloživo, dok je kod većih sefova situacija malo drugačija.

Po propisima, korisnik sefa s bankom zaključuje poseban ugovor, s detaljnim uslovima korišćenja sefa. Ugovor se zaključuje na određeni rok, koji ne može da bude kraći od mesec dana. Po potpisivanju ugovora klijent dobija ključ od sefa, dok banka zadržava drugi primerak.

Pristup sefu imaju isključivo zakupac i osobe koje je on ovlastio u prostorijama banke. Ni klijent ni banka nemaju mogućnost samostalnog otvaranja sefa, već se on otvara upotrebom oba ključa.

U sefu mogu da se čuvaju dragocenosti, vrednosni papiri, dokumenta, umetničke slike, nakit, a ne smeju da se čuvaju zapaljivi i eksplozivni predmeti i stvari, odnosno bilo šta što može da ugrozi sigurnost drugih klijenata, zaposlenih i prostorija banke ili ošteti sefove i njihov sadržaj. U nekim bankama prilikom zakupa sefa klijenti polažu i garantni depozit od 25 do 100 evra.

Rajfajzen banka ima sefove na osam lokacija, pet je u Beogradu, a preostale tri u Novom Sadu, Subotici, Nišu. U proteklom periodu, kapacitet sefova u Beogradu proširen je za dodatnih 100 sefova, njihovim preseljenjem iz manje filijale u upravnu zgradu banke na Novom Beogradu.

Banka nudi sefove u 13 različitih dimenzija, a naknade se plaćaju kvartalno i kreću se od 1.920 dinara za najmanje sefove, pa do 9.600 dinara za najveći. 

U Erste banci kažu da je interesovanje klijenata za ovu uslugu prilično veliko. U ponudi imaju četiri dimenzije sefova, a klijenti su posebno zainteresovani za iznajmljivanje najmanjih sefova i njih gotovo i da nema slobodnih.

Cena zakupa na godišnjem nivou iznosi 3.000 dinara, plus porez na dodatu vrednost (PDV). Sef se može iznajmiti i na kvartalnom nivou, što košta 800 dinara, plus PDV. Prazni su najčešće najveći sefovi dimenzija čije iznajmljivanje košta 4.800 dinara plus PDV.

U Inteza banci građanima i pravnim licima na raspolaganju su i sefovi s mehaničkom bravicom i elektronski samoposlužujući sefovi kod kojih je moguće pratiti vreme provedeno u kontaktu sa sadržinom sefa.

Banka izdaje sefove na jedan, tri, šest ili 12 meseci, a cene rentiranja zavise od dimenzija sefa i vremena na koje se vrši zakup. Građani koji se opredele za jednomesečni najam sefa s mehaničkom bravicom, izdvojiće 400 dinara za sef manjih dimenzija, dok će ih najveći koštati 1.000 dinara.

Sef s elektronskom kontrolom pristupa najmanjih dimenzija dostupan je po ceni od 600 dinara, dok je za istu vrstu sefa u najvećoj raspoloživoj dimenziji potrebno izdvojiti 1.400 dinara za mesec dana zakupa.

U Komercijalnoj banci cene zakupa sefova su, u zavisnosti od veličine i lokacije, na mesečnom nivou od 200 do 815 dinara za fizička lica, odnosno od 250 do 995 za pravna lica. Većina njihovih prestoničkih sefova je zauzeta, a u unutrašnjosti je tek poneki slobodan.

Ova banka izdaje sefove građanima i pravnim licima na deset lokacija u Srbiji, od kojih je pet u Beogradu, a ostale su u Pančevu, Vršcu, Kruševcu, Vrbasu i Novom Pazaru.

U Unikredit banci naknada za korišćenje sefa zavisi od njegovih dimenzija i kreće se u rasponu od 3.500 do 6.000 dinara godišnje. Prilikom iznajmljivanja sefa klijent polaže depozit za ključ u iznosu od 25 evra u dinarskoj protivvrednosti, a taj iznos se vraća prilikom otkaza zakupa sefa i vraćanja ključa.