Obnavlja li se anglo-nemačko rivalstvo na Balkanu

Od Drugog svetskog rata britanska diplomatija je, uz određena kolebanja, po mnogim pitanjima sledila američku, kaže istoričar Slobodan MarkovićU danima kad je zvanični Beograd uz pomoć Berlina, uprkos hrvatskom zatezanju, napokon otvorio poglavlja 23 i 24, bivši šef Ujedinjenog kraljevstva Vilijam Hejg posavetovao je novog šefa Forin ofisa Džonsona rečima: „Dragi Borise, pazi na Balkan”. Ovakvo uputstvo je pouzdan znak da Velika Britanija izlaskom iz Evropske unije ne želi da menja svoj spoljnopolitički kurs u zemljama bivše SFRJ. Hejg je to obrazložio rečima da su „prisustvo i uticaj Britanije na zapadnom Balkanu od vitalnog značaja ukoliko želimo da sprečimo da ta regija ponovo sklizne u konflikte”.

Da li London posle izlaska iz EU rizikuje da u narednim godinama obnovi staro anglo-nemačko rivalstvo na ovim prostorima? Na pitanje kakva je budućnost britanske politike u Srbiji posle „bregzita” i da li će Džonson poslušati nekadašnjeg šefa diplomatije, istoričar Slobodan Marković za „Politiku” ističe da je još rano govoriti o tome, jer bi najpre trebalo videti kako će teći proces razdruživanja Londona i Brisela. Po njemu, Ujedinjeno Kraljevstvo će verovatno voditi duge i teške pregovore sa EU i biti fokusirano na to.

„Što se Srbije tiče, teško je govoriti o rivalstvu sa zemljama poput Nemačke, jer Britanija je i do sada ovde imala vrlo mala privredna ulaganja. A u modernoj diplomatiji ekonomija diktira najveći deo uticaja. Po tim pokazateljima ovde su najuticajnije Nemačka i Italija, i to će se verovatno tako i nastaviti. Oblasti uticaja prenose se iz jedne u drugu, pa tako i ekonomija u političku sferu”, kaže Marković.

Da poruka Vilijema Hejga nije samo izdvojeno mišljenje bivšeg ministra već strateško opredeljenje ove zemlje, potvrđuje i činjenica da je Britanija u proteklih godinu dana bila akter mnogih dešavanja na ovim prostorima. Tako je u julu 2015. godine London inicirao predlog rezolucije o Srebrenici, po kojem bi Srbija trebalo da prizna genocid u toj bosanskoj enklavi, a ovaj dokument odbijen je samo zahvaljujući vetu Rusije.

Potom je u martu ove godine princ Čarls posetio Srbiju, Hrvatsku, Crnu Goru i Kosovo, što je bila prva poseta, posle gotovo četiri decenije, nekog člana britanske kraljevske porodice našoj zemlji. A posete britanske kraljevske porodice nisu samo protokolarne, već deluju i kao produžena ruka Forin ofisa.

Da Britanija neće menjati svoju politiku na zapadnom Balkanu, uveren je i Vladeta Janković, bivši ambasador u Londonu, koji je tu tezu objasnio rečima da Boris Džonson, inače zagovornik „bregzita”, „ne bije izgubljene bitke” i da bi se zato moglo reći da je „u politici u dobroj meri oportunista”. Zbog toga, Janković ne očekuje da će novi šef britanske diplomatije smanjiti američki uticaj na britansku spoljnu politiku, podsećajući da je Džonson i rođen u SAD.

Slobodan Marković uveren je da postoje dva generalna scenarija kad je reč o celokupnom kursu Ujedinjenog Kraljevstva u budućnosti. „Jedan je da će se Britanija fokusirati na Komonvelt, a drugi da će nastojati da se drži evropske ekonomske zone. Od toga bi moglo da zavisi da li će Džonsonova diplomatija više da se usmeri na svet ili će biti okrenuta ka Evropi, kao i do sada. Međutim, tako važne korake u ovom trenutku nije moguće predvideti”, ubeđen je Marković.

Na pitanje da li bi eventualno zahlađenje odnosa Turske i Zapada moglo da bude povod da Britanija potraži nove saveznike u zemljama poput Srbije, on odgovara da bi politika Londona u toj situaciji mogla u mnogome da zavisi od politike Vašingtona i SAD. „Još od Drugog svetskog rata britanska diplomatija je, uz određena kolebanja, po mnogim pitanjima sledila američku”, kaže Marković.

Kakvi god da su britanski planovi za zapadni Balkan, ono što je nesporno jeste da je uticaj Ujedinjenog Kraljevstva u novijoj istoriji Srbije tema koja je postala veoma aktuelna posle 5. oktobra 2000. U javnosti je posle tih promena naširoko pominjan upliv obaveštajne službe MI6, a kao njenog šefa u Beogradu mediji su označavali Entonija Monktona, tvrdeći da je, između ostalog, rukovodio hapšenjem i prebacivanjem Slobodana Miloševića u Hag.

Deceniju i po posle tih dešavanja, ovaj vrlo uticajni bivši diplomata za „Njuzvik” ocenjuje da će sukob na Balkanu biti moguć još 20 godina, „ukoliko se ne primeni zapadnoevropski model pomirenja” i da smo „20 godina posle Dejtona daleko od uspostavljanja trajnog mira”.

„Pristup u kojem se dopušta političarima i narodima zapadnog Balkana da sami određuju svoju budućnost ne doprinosi promenama u onoj meri u kojoj je to potrebno. Napori da se uspostavi trajan mir retko traju jednu generaciju”, paternalistički konstatuje Monkton. Komentarišući buduću uloge svoje zemlje, on navodi i da „bilo da ste glasali za to da Britanija ostane u Evropskoj uniji ili protiv toga, Britanija ne može da prenebregne nestabilnost kontinentalne Evrope”.