Potraga za zaraženim komarcima

Virus „zapadnog Nila” kod beogradskih komaraca izolovan je prvi put ove godine – na Banovom brdu i Paliluli.

To ipak ne znači da su Beograđani koji žive na ove dve lokacije ugroženiji od ostalih žitelja, poručuju iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, jer za nekoliko dana stižu novi rezultati ispitivanja na prisustvo zaraženih krvopija i u ostalim delovima prestonice.

Stručnjaci tvrde da ne treba paničiti jer se ovi komarci redovno pojavljuju svake godine, ali je dobra vest to da broj obolelih i umrlih od ovog virusa konstantno opada već tri godine.

– Upravo na ova dva lokaliteta su se i minule godine našli „pozitivni” komarci. I dok su sada aktuelni na Paliluli i Banovom brdu, sutra će to možda biti druga lokacija. Pošumljeni delovi i priobalje su svakako najkritičnije tačke jer tu postoji najveća verovatnoća da registrujemo zaražene komarce. Svake sedmice postavljamo stotinak klopki širom grada, pa smo tako juče tretirali Veliko ratno ostrvo, Adu Ciganliju, Surčin, Savski kej, blokove uz Savu, Mirijevo,  Karaburmu, delove Vračara… Danas će naše ekipe biti na terenu po celom Voždovcu i u delovima Zvezdare. Nove rezultate očekujemo narednih dana – najavljuje dr Ivan Aleksić, iz Zavoda za biocide, dodajući da bi analize mogle da potvrde prisustvo zaraženih komaraca na manje lokacija nego prethodnih godina.

– Dobar primer je 2014. godina koja je bila veoma kišna. Očekivalo se da će biti dosta pozitivnih uzoraka komaraca, ali je registrovano svega dvadesetak problematičnih lokacija – priseća se dr Aleksić, dodajući da od 2013. konstantno opada i broj obolelih i umrlih od ovog virusa.

– Takvu sliku očekujemo i ove godine. Prošlog leta bilo je dvadesetak potvrđenih slučajeva obolelih i 19 sumnjivih, a tri osobe su umrle. Svi bi ipak trebalo da znaju da 80 odsto ljudi koje ubode zaraženi komarac neće imati nikakve tegobe, verovatno i neće saznati da su preležali virus. To bi mogli jedino da utvrde proverom krvi na antitela – ističe dr Aleksić.

Ekipe iz Zavoda trude se da smanje broj komaraca u gradu na podnošljivu meru, ali to ne znači da ih mogu i istrebiti, jer su tu milionima godina i imaju svoju ulogu u ekosistemu. U borbi protiv ovih napasti mogu da pomognu i sugrađani koji oko svojih kuća ne treba da čuvaju vodu u kanticama, burićima, konzervama, lavorima jer se upravo oko izvora stajaće vode komarci brže razvijaju. Dovoljno je samo jedno bure puno vode da celo naselje ima problem s komarcima, poručuje dr Aleksić.

Zaštita od komaraca je standardna:  

– u zatvorenom obavezno treba uključiti pilule za teranje komaraca, a na prozore namaknuti mrežice

– u prirodi obavezne su kreme za telo koje odbijaju komarce, ali i dugi rukavi, posebno ako se boravi u šumi ili pored reke gde je najveća koncentracija komaraca

Životni vek dve do tri nedelje

Na teritoriji Beograda ima najviše komaraca iz roda kuleks. Oni prezimljavaju kao odrasle oplođene ženke koje se sa dolaskom hladnijeg vremena povlače u zatvorene prostore – u zgrade, podrume, tehničke etaže, podstanice, šahtove... Čim se vreme prolepša kućne forme izlaze iz skrovišta i započinju novi ciklus u prirodi. 

– Osim što uznemiravaju ljude koji sa njima dele prostor, oplođene ženke komaraca tada izlaze napolje, daju sledeću generaciju komaraca i započinju novi ciklus. Njihovim suzbijanjem u zatvorenom prostoru tokom zimskih meseci smanjuje se i broj komaraca koji će prezimiti, što znači da će ih biti manje i sledeće godine – napominje dr Ivan Aleksić.

Da bi se razmnožavali ipak treba da postoje povoljni uslovi za to: voda i odgovarajuća temperatura, a toga najviše ima u podstanicama i tehničkim etažama.

Životni vek komarca u prirodi je oko dve do tri nedelje u letnjem periodu, u zavisnosti od vremenskih uslova, dok ženke koje prezimljavaju mogu živeti i do pola godine.