Потрага за зараженим комарцима

Вирус „западног Нила” код београдских комараца изолован је први пут ове године – на Бановом брду и Палилули.

То ипак не значи да су Београђани који живе на ове две локације угроженији од осталих житеља, поручују из Завода за биоциде и медицинску екологију, јер за неколико дана стижу нови резултати испитивања на присуство заражених крвопија и у осталим деловима престонице.

Стручњаци тврде да не треба паничити јер се ови комарци редовно појављују сваке године, али је добра вест то да број оболелих и умрлих од овог вируса константно опада већ три године.

– Управо на ова два локалитета су се и минуле године нашли „позитивни” комарци. И док су сада актуелни на Палилули и Бановом брду, сутра ће то можда бити друга локација. Пошумљени делови и приобаље су свакако најкритичније тачке јер ту постоји највећа вероватноћа да региструјемо заражене комарце. Сваке седмице постављамо стотинак клопки широм града, па смо тако јуче третирали Велико ратно острво, Аду Циганлију, Сурчин, Савски кеј, блокове уз Саву, Миријево,  Карабурму, делове Врачара… Данас ће наше екипе бити на терену по целом Вождовцу и у деловима Звездаре. Нове резултате очекујемо наредних дана – најављује др Иван Алексић, из Завода за биоциде, додајући да би анализе могле да потврде присуство заражених комараца на мање локација него претходних година.

– Добар пример је 2014. година која је била веома кишна. Очекивало се да ће бити доста позитивних узорака комараца, али је регистровано свега двадесетак проблематичних локација – присећа се др Алексић, додајући да од 2013. константно опада и број оболелих и умрлих од овог вируса.

– Такву слику очекујемо и ове године. Прошлог лета било је двадесетак потврђених случајева оболелих и 19 сумњивих, а три особе су умрле. Сви би ипак требало да знају да 80 одсто људи које убоде заражени комарац неће имати никакве тегобе, вероватно и неће сазнати да су прележали вирус. То би могли једино да утврде провером крви на антитела – истиче др Алексић.

Екипе из Завода труде се да смање број комараца у граду на подношљиву меру, али то не значи да их могу и истребити, јер су ту милионима година и имају своју улогу у екосистему. У борби против ових напасти могу да помогну и суграђани који око својих кућа не треба да чувају воду у кантицама, бурићима, конзервама, лаворима јер се управо око извора стајаће воде комарци брже развијају. Довољно је само једно буре пуно воде да цело насеље има проблем с комарцима, поручује др Алексић.

Заштита од комараца је стандардна:  

– у затвореном обавезно треба укључити пилуле за терање комараца, а на прозоре намакнути мрежице

– у природи обавезне су креме за тело које одбијају комарце, али и дуги рукави, посебно ако се борави у шуми или поред реке где је највећа концентрација комараца

Животни век две до три недеље

На територији Београда има највише комараца из рода кулекс. Они презимљавају као одрасле оплођене женке које се са доласком хладнијег времена повлаче у затворене просторе – у зграде, подруме, техничке етаже, подстанице, шахтове... Чим се време пролепша кућне форме излазе из скровишта и започињу нови циклус у природи. 

– Осим што узнемиравају људе који са њима деле простор, оплођене женке комараца тада излазе напоље, дају следећу генерацију комараца и започињу нови циклус. Њиховим сузбијањем у затвореном простору током зимских месеци смањује се и број комараца који ће презимити, што значи да ће их бити мање и следеће године – напомиње др Иван Алексић.

Да би се размножавали ипак треба да постоје повољни услови за то: вода и одговарајућа температура, а тога највише има у подстаницама и техничким етажама.

Животни век комарца у природи је око две до три недеље у летњем периоду, у зависности од временских услова, док женке које презимљавају могу живети и до пола године.