Kriza Brantove partije

Najnovije istraživanje javnog mnjenja, koje je institut Forca obavio za potrebe nedeljnika „Štern” i privatne televizije RTL, čiji su rezultati juče obelodanjeni, deluje šokantno za najstariju nemačku stranku (145 godina): popularnost velike Brantove partije, SPD-a, spala je na jedva 23 procenta.

Toliko bi se, naime, birača opredelilo za Socijaldemokratsku partiju, kad bi se u ovom trenutku organizovali parlamentarni izbori. Najniži procenat od kada Forca „opipava puls” javnog mnjenja. Radi poređenja, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) u ovom istraživanju zadržala se na 34 procenta, Levica (visokih) na 14, zeleni 11 i liberali na 10 procenata.

U prošli petak, kad se saznalo da Dagmar Mecger, izabrana na nedavnim izborima u Hesenu za poslanika pokrajinskog parlamenta na listi socijaldemokrata, ostaje nepopustljiva u protivljenju da njena partija formira vladajuću koaliciju sa Levicom Oskara Lafontena – a bez tog glasa nema većine – SPD je spao čak na 20 procenata! 

Kriza SPD-a, koja odavno traje – od 1989. partija je promenila pet predsednika! – dobila je dramatično ubrzanje upravo haotičnom situacijom koja je nastala posle parlamentarnih izbora u Hesenu. Dve velike partije, socijaldemokrati i konzervativci, koje vladaju na saveznom nivou u okviru „velike koalicije”, našle su se u pat-poziciji. Dotad vladajući konzervativci izgubili su većinu, SPD je nije dosegao. Sve su koalicione opcije najednom bile otvorene, a nijedna ostvarljiva.

Pregovori koji traju nedeljama nisu dali nikakav rezultat. U poslednje vreme u opticaju se našla ideja da SPD napravi koaliciju sa Levicom, uprkos verbalnom „ratu” koji besni između najstarije i najmlađe stranke na nemačkoj političkoj sceni. Predsednik SPD-a Kurt Bek je dao zeleno svetlo da lider socijaldemokrata u Hesenu Andrea Ipsilanti uđe u „aranžman” sa Levicom.

Iako je to učinio na podlozi stava koji je prethodno usvojilo najviše stranačko rukovodstvo – pokrajinskim organima date su „odrešene ruke” za eventualnu saradnju sa Levicom, uz konstataciju da je takva saradnja na saveznom nivou i dalje isključena – šef partije je zbog toga bio izložen žestokim napadima čak i od strane svojih najbližih saradnika: potpredsednik Per Štajnbrik, inače savezni ministar finansija, činio je to direktno i javno, drugi potpredsednik Frank Valter Štajnmajer, šef diplomatije, iza kulisa. 

Uporedo sa njihovim napadima na predsednika Beka, krenule su medijske spekulacije o partijskom „puču” („Špigl” se u tome pozivao na „veoma pouzdane izvore”), s namerom da se šef partije osujeti u nameri da se kandiduje za saveznog kancelara na parlamentarnim izborima 2009. godine – prednost koja mu, po funkciji, pripada – i, umesto njega, „isturi” potpredsednik Štajnmajer.

„Pučisti” su demantovali te spekulacije, ali time nije prestao pritisak na Kurta Beka. Niti je okončana žučna rasprava o otvaranju SPD-a prema Levici. U nju se juče, u intervjuu „Šternu”, uključila i jedna od najuglednijih glava SPD-a, ministar u vladi Vilija Branta, Erhard Epler (81) izričitim zahtevom da se saradnja sa Levicom Oskara Lafontena, nekadašnjeg predsednika SPD-a i potom otpadnika, neizostavno uspostavi. U biračkom telu, upozorava Epler, postoji leva većina i neprirodno je da se to, zbog liderskih surevnjivosti, ne iskoristi. SPD ne sme tvrditi da do toga nikad neće doći, kaže Epler, i podseća na sličnu situaciju koja je osamdesetih i devedesetih godina postojala u partiji u odnosu na „zelene”. Dugo se, naime, tvrdilo da je saradnja sa „zelenima” nezamisliva, a koju godinu kasnije „zeleni” su bili poželjan koalicioni partner. Najpre na pokrajinskom, a potom i na saveznom (vlada Šreder – Fišer) nivou.

Šokantni rezultati najnovijeg istraživanja javnog mnjenja dovode predsednika Beka u gotovo bezizlaznu situaciju i upozorenja da SPD ne može izaći iz dosada najdublje krize s njim na kormilu.