Криза Брантове партије

Најновије истраживање јавног мњења, које је институт Форца обавио за потребе недељника „Штерн” и приватне телевизије РТЛ, чији су резултати јуче обелодањени, делује шокантно за најстарију немачку странку (145 година): популарност велике Брантове партије, СПД-а, спала је на једва 23 процента.

Толико би се, наиме, бирача определило за Социјалдемократску партију, кад би се у овом тренутку организовали парламентарни избори. Најнижи проценат од када Форца „опипава пулс” јавног мњења. Ради поређења, Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) у овом истраживању задржала се на 34 процента, Левица (високих) на 14, зелени 11 и либерали на 10 процената.

У прошли петак, кад се сазнало да Дагмар Мецгер, изабрана на недавним изборима у Хесену за посланика покрајинског парламента на листи социјалдемократа, остаје непопустљива у противљењу да њена партија формира владајућу коалицију са Левицом Оскара Лафонтена – а без тог гласа нема већине – СПД је спао чак на 20 процената! 

Криза СПД-а, која одавно траје – од 1989. партија је променила пет председника! – добила је драматично убрзање управо хаотичном ситуацијом која је настала после парламентарних избора у Хесену. Две велике партије, социјалдемократи и конзервативци, које владају на савезном нивоу у оквиру „велике коалиције”, нашле су се у пат-позицији. Дотад владајући конзервативци изгубили су већину, СПД је није досегао. Све су коалиционе опције наједном биле отворене, а ниједна остварљива.

Преговори који трају недељама нису дали никакав резултат. У последње време у оптицају се нашла идеја да СПД направи коалицију са Левицом, упркос вербалном „рату” који бесни између најстарије и најмлађе странке на немачкој политичкој сцени. Председник СПД-а Курт Бек је дао зелено светло да лидер социјалдемократа у Хесену Андреа Ипсиланти уђе у „аранжман” са Левицом.

Иако је то учинио на подлози става који је претходно усвојило највише страначко руководство – покрајинским органима дате су „одрешене руке” за евентуалну сарадњу са Левицом, уз констатацију да је таква сарадња на савезном нивоу и даље искључена – шеф партије је због тога био изложен жестоким нападима чак и од стране својих најближих сарадника: потпредседник Пер Штајнбрик, иначе савезни министар финансија, чинио је то директно и јавно, други потпредседник Франк Валтер Штајнмајер, шеф дипломатије, иза кулиса. 

Упоредо са њиховим нападима на председника Бека, кренуле су медијске спекулације о партијском „пучу” („Шпигл” се у томе позивао на „веома поуздане изворе”), с намером да се шеф партије осујети у намери да се кандидује за савезног канцелара на парламентарним изборима 2009. године – предност која му, по функцији, припада – и, уместо њега, „истури” потпредседник Штајнмајер.

„Пучисти” су демантовали те спекулације, али тиме није престао притисак на Курта Бека. Нити је окончана жучна расправа о отварању СПД-а према Левици. У њу се јуче, у интервјуу „Штерну”, укључила и једна од најугледнијих глава СПД-а, министар у влади Вилија Бранта, Ерхард Еплер (81) изричитим захтевом да се сарадња са Левицом Оскара Лафонтена, некадашњег председника СПД-а и потом отпадника, неизоставно успостави. У бирачком телу, упозорава Еплер, постоји лева већина и неприродно је да се то, због лидерских суревњивости, не искористи. СПД не сме тврдити да до тога никад неће доћи, каже Еплер, и подсећа на сличну ситуацију која је осамдесетих и деведесетих година постојала у партији у односу на „зелене”. Дуго се, наиме, тврдило да је сарадња са „зеленима” незамислива, а коју годину касније „зелени” су били пожељан коалициони партнер. Најпре на покрајинском, а потом и на савезном (влада Шредер – Фишер) нивоу.

Шокантни резултати најновијег истраживања јавног мњења доводе председника Бека у готово безизлазну ситуацију и упозорења да СПД не може изаћи из досада најдубље кризе с њим на кормилу.