Da li žega provocira zločin

Da li tropske vrućine mogu biti okidač za odluku da mentalno labilna osoba počini ubistvo? Srbija je zanemela pred stravičnim zločinom kada je 8. jula Vladica Rajković u Vratarnici silovao i ubio trogodišnju Anđelinu. U toku istrage priznao je još jedno ubistvo.

U javnosti se polemisalo o tome da je na ovog ubicu i pedofila uticala i visoka temperatura tih dana. Samo nedelju dana pre ovog monstruoznog čina ostali smo u šoku zbog masovnog zločina u Žitištu. Podsećamo, 2. jula Siniša Zlatić iz ljubomore, pucajući iz automatske puške, u kafiću „Makijato”, ubio je bivšu suprugu i još četvoro ljudi. Da li su klimatske promene uticale i na pomračenje svesti ovog osumnjičenog za ubistvo?

Profesor dr Slavica Đukić-Dejanović, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, kaže za „Politiku” da klimatske promene same po sebi nikada ne mogu inicirati zločin. „Čovek u svojoj strukturi ili iz bolesnih sadržaja koji ga preplavljuju može biti zločinac, ali se zločini javljaju i pod uticajem verskog zanesenjaštva, organizovanih političkih aktivnosti i drugih faktora gde klimatske promene nemaju nikakvog uticaja”, kaže dr Đukić-Dejanović.

Međutim, dodaje ona, kod osoba s hroničnim mentalnim smetnjama, klimatski uticaji mogu biti karika u nastanku ponašanja koja poražavaju čoveka, porodicu i društvo. Zbog vrućina, a onda i drastičnog smanjenja temperature za oko 20 stepeni, raspoloženje ljudi postaje potpuno nepredvidivo. Mnogi su tada nervozniji nego inače, pa su svađe i netrpeljivosti češće. Ovo se naročito odnosi na psihičke bolesnike.

Neki od simptoma na koje se pacijenti žale usled naglih promena vremena i vrućina su: otežano disanje, umor, nesanica, razdražljivost, anksioznost, depresija, suicidne i ubilačke ideje. Takođe, tih dana u ustanovama za psihijatrijske bolesti ima više pacijenata.

Upitana kako se ponašaju osetljive osobe i psihički bolesnici pri promenama vremena i visokim temperaturama Slavica Đukić-Dejanović kaže da veliki broj lekova koje koriste osobe sa mentalnim smetnjama snižavaju pritisak, zbog čega oni u takvim vremenskim uslovima izbegavaju korišćenje medikamenata.

„Samim tim bolest fobije ima dramatičniji karakter pa se tako neretko javlja opasnost po sopstveni život ili život drugih osoba”, dodaje direktorka Klinike „Dr Laza Lazarević”.

Ona podseća da ne može samo jedan faktor da isprovocira zločin. „Zločinac je najčešće osoba koja je mentalno obolela ili ima to u strukturi svoje ličnosti, a različiti faktori kao što su neuzimanje lekova, korišćenje alkohola, iritativni faktori kao i drugi razni opijati mogu imati dodatne podstičuće uticaje na ispoljavanje ponašanja koje se tretira kao karakter zločina”, objašnjava profesor dr Slavica Đukić-Dejanović.

Agresivnost je osnova svih nasilnih krivičnih dela, pa i ubistava, kaže za naš list kriminolog Dobrivoje Radovanović. „Velike vrućine, zagušljivost, buka povećavaju agresivnost osoba koje imaju izraženu tu crtu ličnosti”, kaže Radovanović.

Po nekim istraživanjima procenat samoubistava raste na proleće. Stručnjaci ovaj fenomen objašnjavaju time da kada priroda buja i kada su svi veseli i raspoloženi, depresivnim ljudima njihova bolest teže pada. U nekim srednjevekovnim zakonima vreli letnji vetar fen često je uziman kao olakšavajuća okolnost kod osoba optuženih za teška krivična dela poput ubistava. Nemački kriminolozi su svojevremeno napisali studiju pod nazivom „Fen i kriminalitet” koja objašnjava uticaj visokih temperatura i vrućeg vetra na misli.

Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže da srpski krivični zakonik ne poznaje striktno takvu kategoriju kao olakšavajuću okolnost. On dodaje da visoke temperature i klimatske promene nemaju uticaj na odmeravanje kazne i ocenu krivičnog dela. „Teško je reći da je taj faktor presudan da bi neko počinio krivično delo”, navodi Škulić.

Ovaj profesor krivično procesnog prava kaže da klimatske promene i tropske vrućine mogu biti samo jedna kap koja je prelila čašu duševno bolesne osobe. „U takvim uslovima takva osoba lakše padne u stanje svesti da učini neko krivično delo. Ali klimatske promene nikada ne mogu biti čist uzrok zločina”, zaključuje Milan Škulić.