Koji je motiv Aerodroma da kupi Sava centar

Sve je izvesnije da bi u jakoj konkurenciji potencijalnih kandidata suvlasnik beogradskog „Sava centra” uskoro mogao da postane upravo beogradski aerodrom „Nikola Tesla”. Do sada se „Delti”, kao vlasniku „Kraun plaze”, davala veća šansa da bi ovim potezom mogao zaokružiti svoj novobeogradski kompleks. Ta kompanija nije krila da ima pretenzije da se okuša i u razvoju kongresnog turizma a prema pisanju medija bila je spremna da u rekonstrukciju, deleći troškove sa Gradom, uloži oko 12 miliona evra.

Ali, posle nedavne izjave Saše Vlaisavljevića, v. d. direktora Aerodroma „Nikola Tesla” da je ovo preduzeće spremno da ponudi više, među redovima se može pročitati da je dogovor oko ovog posla na pomolu iako Grad Beograd još nije zvanično objavio tender. On je najavio investiciju od najmanje 30 miliona evra kako bi Aerodrom od „Sava centra”, između ostalog, napravio svoje poslovno sedište.

– Ponudili smo državi i Gradu Beogradu dobro rešenje – da im budemo manjinski partner u „Sava centru” s 49 odsto udela – rekao je Vlaisavljević, dodajući da oni nemaju svoje sedište na aerodromu te da bi preseljenje administracije i menadžmenta u „Sava centar” bila dobra prilika da se smanje troškovi ali i poveća prihod na osnovu širenja komercijalnih sadržaja.

Ipak, ostaje i dalje nejasno koji su stvarni interesi beogradskog aerodroma (državnog preduzeća kome se uskoro priprema privatizacija) da ulazi u partnerstvo sa drugim, javnim preduzećem, koje je pri tom u dugovima. U Aerodromu „Nikola Tesla” izbegli su da daju konkretan odgovor na ovo pitanje „Politike”.

– Prijavili smo se na neobavezujući javni poziv za rekonstrukciju i unapređenje poslovanja „Sava centra” koji je objavio Grad Beograd. Očekujemo obavezujući tender u narednom periodu, na kojem ćemo učestvovati – rekli su u ovoj kompaniji, dodajući da njihov predloženi plan predviđa bolje upravljanje, maksimalnu iskorišćenost postojećih kapaciteta i vraćanje regionalnog značaja „Sava centru”, kao simbola kongresnog turizma u jugoistočnoj Evropi.

Na sajtu APR nema još finansijskog izveštaja za prethodnu godinu, ali iz onog za 2014. može se videti da je „Sava centar” godinu završio u minusu od 263 miliona dinara ali kod banaka nije bio prezadužen. Nema dugoročne kredite, a pozajmice na kratak rok iznosile su svega 944.000 dinara, što je zanemarljivo. Ipak kratkoročne finansijske obaveze preduzeća bile su 579 miliona dinara, dug prema dobavljačima 225 miliona, dok je kompanija državi ostala dužna 114 miliona dinara za poreze i doprinose. Pozitivno je što je „Sava centar” na računu imao 59 miliona dinara gotovine.

I sam Vlaisavljević, govoreći o budućim namerama, istakao je da su mesečni gubici „Sava centra” oko 100.000 evra zbog čega bi Gradu velikodušno ponudili i svoj menadžment kako bi osigurali isplativost investicije.

Da li se ovakav poslovni potez može dovesti u vezu sa planovima njihovog budućeg vlasnika, partnera ili koncesionara u beogradskom Aerodromu takođe nisu želeli da komentarišu. Ko bi to mogao da bude za sada je na nivou medijskih spekulacija. I Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u više navrata je isticalo da potencijalnih investitora ima iz svih krajeva sveta – od zapadne Evrope, Turske, Bliskog do Dalekog istoka.

Među kandidatima svojevremeno su pominjani i nemačka kompanija „Friport”, koja je kupila aerodrom u Ljubljani ali i „Etihad”. Ipak još nije poznato da li će se država, kao većinski vlasnik, odlučiti da jednu od najprofitabilnijih srpskih kompanija (čiji je profit prošle godine bio 2,6 milijardi dinara) proda kroz privatizaciju ili nađe investitora za koncesiju. Druga varijanta navodno je prihvatljivija jer bi mogla da donese prihod od oko 500 miliona evra.

Osim toga, Vlada Srbije je u Memorandumu s MMF-om navela da će razmotriti mogućnost za dugoročnu koncesiju. Kao potencijalni kandidati za koncesiju više puta su u domaćoj javnosti spominjane francuske kompanije „Bjuig” i „Vansi”. Razrešenje te dileme je na privatizacionom savetniku – konsultantskoj kući „Lazard” koja ima zadatak da do januara 2018. definiše razvojnu strategiju Aerodroma „Nikola Tesla” i Vladi Srbije ponudi najpovoljniju opciju.

Otkud onda ideja da se u ovom trenutku na pomolu privatizacije ulaže u „Sava centar”? Analitičar Milan Kovačević ne vidi ekonomsku logiku u ovakvom postupku. Niti šta Aerodrom želi da postigne ulazeći u drugu vrstu poslovanja umesto da unapređuje svoje primarne poslove i tako poveća vrednost svoje kompanije.

– Oni već jesu delimično privatizovani jer četiri miliona ljudi ima akcije tog preduzeća, ali praktično njime upravljaju oni koje je delegirala izvršna vlast. Iz ovoga što se sada najavljuje stiče se utisak da ne postoji interes da se očuva vrednost već da možda postoji cilj obaranja vrednosti te kompanije – kaže Kovačević. On smatra da je i inače problem što je upravljanje državnim kapitalom nelogično postavljeno i netransparentno.

Većinski vlasnik Aerodroma je država s udelom od 83,15 odsto dok ostatak drže mali akcionari, među kojima su i građani i zaposleni. Kako saznajemo, u nadležnom Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podržavaju planove menadžmenta beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla”.

U Sava centru nisu iznenađeni

U „Sava centru” juče su nam nezvanično rekli da nisu iznenađeni ponudom beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla” koji je zainteresovan da od „Sava centra” napravi sedište kompanije i u naredne tri godine uloži u njegovu obnovu. Sagovornik koji je želeo da ostane anoniman rekao nam je da je za njih jedina novina to da Aerodrom ima nameru da svoje poslovno sedište prebaci u ovaj novobeogradski objekat.

Ko bude kupio najveći, ali više ne i najsavremeniji kongresni centar na Balkanu, moraće da preuzme i dugove ovog preduzeća. Dok u Aerodromu podsećaju da „Sava centar” na mesečnom nivou gubi od 90.000 do 100.000 evra, nadležni iz ovog centra poručuju da su dugovi ipak manji. Nezvanično, čak u julu i avgustu (kada se ne održavaju skupovi i manifestacije) „Sava centar” gubi manje od 90.000 evra po mesecu, a već od septembra kada počinje i sezona, gubici se još više smanjuju.

Prenoseći nedavno planove Aerodroma Beograd Tanjug je objavio da bi se ukoliko se taj posao ostvari „Sava centar” zvao „Kongresni centar Aerodrom ’Nikola Tesla’”, koji bi u svom sastavu imao kulu, šoping mol i hotel. Na toj lokaciji je planirana i izgradnja kule koja bi bila visoka između 25 i 30 spratova. Trgovinsko-uslužni deo kompleksa bio bi smešten u prizemlju, prvom i drugom spratu, poslovni prostor na nižim, a hotel na višim spratovima. Sadržaji poslednja tri sprata bili bi dostupni posetiocima. Na aerodromu su rekli da se u svetu smatra standardom da aerodrom ima i svoj hotel.

M. Brakočević