Sada i benzin obara cenu barela

Vo­de­ći svet­ski po­tro­šač ben­zi­na, Ame­ri­ka, da­nas se su­o­ča­va sa naj­ve­ćim re­zer­va­ma tog mo­tor­nog go­ri­va od 1984. go­di­ne. Taj po­da­tak obo­rio je kra­jem pro­šle sed­mi­ce ce­nu ba­re­la za či­ta­va dva do­la­ra. Ber­ze slu­te da će ce­na po­kre­tač­ke si­ro­vi­ne glo­bal­ne in­du­stri­je na­sta­vi­ti da pa­da i zbog no­vog uvi­da ra­fi­ne­ri­ja da sve ma­nje za­ra­đu­ju na pre­ra­di naf­te i zbog oset­nog sma­nje­ne tra­žnje de­ri­va­ta ši­rom sve­ta. U me­đu­vre­me­nu, ne­slo­žni OPEK na­sta­vlja da be­so­muč­no pum­pa naf­tu, dok vo­de­će za­pad­ne me­ga­pe­tro­kom­pa­ni­je be­le­že ka­ta­stro­fal­ni pad pro­fi­ta, oseku investicija i masovna otpuštanja.

Amerika je usred sezone letnjih odmora i velikih putnih seoba zatrpana rekordnim rezervama ne samo sirove nafte, već i benzina i drugih skupocenih derivata. Ovo sumorno otkriće zvanične američke agencije za energiju (USEIA) izazvalo je krajem prošle sedmice novu paniku na svetskom tržištu strateške sirovine.

Za samo nekoliko minuta nakon objave USEIA, cena barela severnoatlantske nafte (tipa „brent”) pala je sa 44,90 dolara po mernom buretu, na 43,68 dolara, da bi u petak pala na 42,95 dolara, prenela je agencija Blumberg.

Najnoviju pometnju petrotrgovaca izaziva činjenica da su berze –suprotno objavi USEIA – uveliko očekivale da će rezerve i nafte i njenih derivata na tržištu vodeće svetske ekonomije u ovom periodu osetno pasti zbog najava oporavka ekonomije SAD.

Avaj, rezerve sirove nafte SAD porasle su prethodne sedmice za 1,7 miliona barela (na oko 521,1 milion barela), dok su istovremeno zalihe benzina na tržištu najvećeg svetskog potrošača tog goriva porasle za 911.000 barela.

Koliko u ovom trenutku, ukupne američke rezerve benzina iznose oko 241 milion barela (12 odsto više nego lane), odnosno najviše od 1984. godine.

Amerikanci su inače konzumenti svakog devetog barela nafte koja se proizvede na svetu.

Otkud ovolike rezerve, i zašto Amerikanci, ali ni potrošači benzina u drugim regionima sveta, ne hrle danas da tankuju rezervoare, i to u eri poprilično snižene cene motornog goriva u poslednje dve godine? Inače, rezerve benzina u svim regiona sveta danas su više od petogodišnjih proseka, upozoravaju petroeksperti u londonskom Sitiju.

Objašnjenje oseke tražnje benzina i drugih derivata u konačnoj stavci dobrim delom leži u novom „postkriznom” mentalitetu osiromašenih potrošača širom sveta, koji u očiglednom periodu neizvesnosti, troše daleko manje nego prethodnih decenija.

U međuvremenu, između naftonosnih bušotina i običnih potrošača stoje rafinerije, čije su marže- upravo zbog skromnijih navika krajnjih kupaca, i sniženih potreba anemične privrede ( američki rast u prvoj polovini 2016. iznosio je samo 1,2 odsto)- danas daleko niže nego pre „petro-kraha” 2014. godine.

„Rafinerije su katalizator predstojeće faze korekcija cena nafte”, procenjuje Adam Longson, analitičar američke banke Morgan Stenli. Američka banka ukazuje pri tome na osetno smanjenje tražnje benzina u Kini (u maju je pala 1,8 odsto na godišnjem nivou, dok je lane tamo rasla 12–15 odsto), mnogim državama u ekonomskom razvoju (Saudijskoj Arabiji i Brazilu), kao i SAD i Indiji.

Manjak apetita rafinerija širom sveta da prerađuju sirovu naftu u derivate, za kojima vlada opipljivo niža tražnja, najnoviji je faktor razbuktavanja globalne petrokrize koja je izbila sredinom 2014. godine.

Tada su vodeće članice OPEK-a, predvođene Saudijskom Arabijom, odlučile da – uprkos jasnom slabljenju globalne privrede – nastave sa besomučnom proizvodnjom, da bi sačuvale svoj udeo na tržištu brutalnom eliminacijom novopridošle američke konkurencije. Ta odluka OPEK-a pokretač je tekućih, nezabeleženih poremećaja u globalnom petrobiznisu.

Najpre, pumpanjem nafte do iznemoglosti, OPEK je podstakao oštar pad njene cene (sa 114 dolara u junu 2014) i rast rezervi crnog zlata na kopnu i na moru.

Koliko u jeku globalne finansijske krize, u novembru 2009, tankeri nakrcani sa oko 50 miliona neprodatih barela besciljno su plovili morima. U aprilu ove godine više od 200 miliona barela skladištenih na tankerima plutalo je okeanima- posebno duž atlantskih obala zapadne Evrope, čekajući kupce.

Sve to vreme – od juna 2014. rafinerije širom sveta listom su nastavljale sa intenzivnom preradom sirove nafte, sve očekujući da će tražnja derivata ipak početi da raste. Rafinerije su istovremeno zidale sve veće zalihe neprodatih derivata, njihova marža postajala je sve tanja.

U prvom kvartalu 2016. deset vodećih nezavisnih rafinerija zbirno su zaradile 944 miliona dolara, što je 74 odsto manje nego lane, navodi britanska agencija. Vodeći prerađivači nafte ovih dana upozoravaju svoje akcionare da će poslovni rezultati 2016. biti najgori od 2011.

Takav očekivani pad zarade iziskuje ozbiljnu promenu poslovnog ponašanja.

Naime, vodeće rafinerije sada su vrlo svesne da kupaca nema za sve što su u stanju da prerade, pa će, prema analizama na Volstritu, uskoro najverovatniji smanjiti tražnju sirove nafte, što može

doprineti da globalne rezerve crnog zlata nastave da rastu, i time dalje obaraju cenu petroleja. Naravno, pod uslovom da se ne desi neko „globalno geopolitičko čudo”.

U međuvremenu, ima li šanse (i potrebe) da barel nafte dostigne 50, 60, 70, 80, 90 ili 114 dolara kao u junu 2014, javnost ne zna pouzdano.

Neki vodič u dalja kretanja cene pokretačke sirovine globalne industrije do kraja godine jesu skorašnje procene Svetske banke

(očekuje 43 dolara za barel, dakle niže od sadašnje), američke bonitetne agencije Fič (42 dolara), investicione megabanke Goldman Saks (45–50 dolara do sredine 2017). Postoje i drugačija mišljenja o daljoj sudbini cene barela.

Cena nafte možda se više nikada neće oporaviti, zbog sudbonosnih posledica globalne finansijske krize: kolapsa monetarnih politika, rasta nenaplativih dugova, iznurenosti globalne ekonomije...”, prenosi teksaski petroportal „Oil prajs”.

Anomalije na svetskom tržištu nafte možda ispravlja „globalno geopolitičko čudo”?