„Patkica” budi političke apstinente

Posetioci društvenih mreža koji prate pokret „Ne davimo Beograd” sve su glasniji i složniji da bi aktivnosti trebalo proširi na celu Srbiju. Ideja je da ovaj pokret, čiji je simbol žuta patkica, preraste u ozbiljnu alternativu sadašnjim vladajućim partijama. Kao dokaz da je njihova ideja dobitna kombinacija na budućim izborima u internet komentarima navode primer italijanskog pokreta Pet zvezdica koji je posle nekoliko godina postojanja na junskim lokalnim izborima pobedio tradicionalne političke partije u Rimu, Torinu i Milanu.

U prilog im ide i uspeh Saše Radulovića, koji je sa svojim pokretom „Dosta je bilo” na aprilskim izborima, posle osvojenih 6,02 odsto glasova, dobio 16 poslanika u parlamentu.

Ipak, veliko je pitanje da li građanski pokret „Ne davimo Beograd”, koji se kao politička snaga profilisao tek u seriji protesta posle noćnog rušenja u Savamali, kada su počeli da traže ostavke čelnika Beograda, ima snage da se na nekim izborima ozbiljno suprotstavi naprednjacima i socijalistima.

Uprkos odličnom rezultatu pokreta Pet zvezdica u Italiji, građanski pokreti u Srbiji su obično kratkog daha iako iza njih stoje ljudi sa lepim idejama koje se na kraju razbiju o bedem surove realpolitike.

Dejan Vuk Stanković smatra da ovi pokreti privlače birače koji nisu zadovoljni sadašnjom vlašću i donedavno su glasali za opozicione stranke. Građani, po njemu, sve više gube poverenje u opozicione političarima i to je jedan od razloga zašto organizatori protesta povodom Savamale ne žele političke lidere u svojim redovima, a takav pristup ohrabruje skeptične građane, što dovodi do buđenja političkih apstinenata.

„Nije isključeno da bi ovi pokreti mogli da prerastu u političke partije i čini mi se da neke konture već nastaju. Pitanje je da li će organizatori od toga napraviti neku koherentnu političku organizaciju koja će imati širi politički zamah nego što su konkretni zahtevi vezani za problem Savamale ili uređivačke politike RT Vojvodina. To je u ovom trenutku teško odgonetnuti, ali građanske inicijative rade na stvaranju političkog imidža uz blagonaklonost velikog dela medija”, ističe ovaj politički analitičar.

Nebojša Krstić, bivši medijski Tadićev savetnik, kaže da društvene mreže imaju veliku i još neistraženu snagu. Po njemu, pokreti moraju biti ozbiljna opomena klasičnim strankama da je kod građana prisutan zamor i da moraju neprestano da se menjaju ako misle da se prilagode dobu vrtoglavo ubrzanih komunikacija.

„Pokret italijanskog komičara Bepa Grila, koji je na izborima 2013. postao prva politička stranka po broju glasova, nagoveštava mogućnost instant uspeha populističkih i demagoških pokreta. Kod nas je paralela upravo Radulovićev prelazak cenzusa. Da li instant uspeh omogućava dugoročnije mesto na političkoj sceni, to pitanje ostaje otvoreno. Cerarov instant uspeh u Sloveniji kaže da takva mogućnost postoji”, kaže Krstić.

Stanković ne isključuje mogućnost da se iz građanskih protesta i iznedre neki novi politički subjekti koji mogu da budu konkurenti i građanskoj i evropskoj opoziciji, ali i sadašnjoj vlasti.

„Čini mi se da bi ti pokreti nastali kao protivteža SNS-u i SPS-u, koji su sada na vlasti. Oni računaju na biračko telo nekadašnjih stranaka petog oktobra i njihove pasivizirane glasače. Oni nemaju potencijal da uđu u biračko telo naprednjaka ili socijalista, jer su ta biračka tela utemeljena i vrlo su jasno politička profilisana”, kaže Dejan Vuk Stanković.

Nebojša Krstić pak smatra da građanski pokreti mogu teoretski da prerastu u političku partiju. On podseća da protesti „patke” formalno postoje zbog skandala u Savamali, ali suštinski, oni su izraz nezadovoljstva opozicije rezultatima poslednjih izbora.

„Određeni delovi opozicionih stranaka razumeju idejni i kadrovski ćorsokak koji je te rezultate proizveo i organizovanjem protesta, koji imaju nejasnu strukturu i koncept, pokušavaju da vide mogu li oni imati masovniji odziv i da li će okupljeni prihvatiti nekog novog ’harizmatičnog’ lidera, po ugledu na one koji su se pojavljivali na protestima devedesetih i koji će biti katalizatori nekakve nove energije koje u postojećoj opoziciji više nema”, naglašava Krstić.

Da u Srbiji ipak pokreti uspevaju, pokazali su aprilski izbori na kojima je neočekivano dobar rezultat na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima ostvario Pokret „Dosta je bilo”, Saše Radulovića, dok je Aleksandar Šapić sa svojom grupom građana osvojio najviše glasova u Novom Beogradu, gde je kasnije ponovo izabran za predsednika opštine.

Ipak, Dobrica Veselinović ne želi da se pravi paralela između njegovog pokreta „Ne davimo Beograd” i „Dosta je bilo” i naglašava da njihov cilj nije ulazak u politiku već menjanje sistema, pre svega kroz stvaranje dovoljno jakog pritiska građana.

„Postoji više načina da se promeni sistem, a jedan od njih je i ulazak u institucije. Sve i da se u budućnosti odlučimo na takav korak, pre svega bismo se usredsredili na lokal. Političke partije ogadile su svaku ideju ulaska u politiku i zato bismo se pre svega usredsredili na dobijanje kredibiliteta i poverenja građana na lokalu”, rekao je Veselinović.