Vladanje po hitnom postupku

Izbori za 11. saziv skupštine održani su pre četiri meseca. Od kada su proglašeni konačni rezultati prošlo je skoro tri meseca. Skupština je konstituisana pre dva meseca.

Za to vreme, skupština uglavnom ne radi. Konstituisano je 19 odbora. Neki od njih su počeli s radom, ali su raspravljali uglavnom o izveštajima različitih agencija i komisija ili o odlukama koje se tiču različitih oblika saglasnosti koje skupština daje. Ni jedan odbor još uvek nije raspravljao ni o jednom predlogu zakona.

Pokret „Dosta je bilo” prvi put je ušao u skupštinu. Prva stvar koja nas je sve zatekla jeste konstantno kršenje poslovnika. Govori se mimo dnevnog reda, vređa se dostojanstvo skupštine, poslanici dobacuju jedni drugima, a predsedavajući (skupštine ili odbora) – čija je jedina funkcija da vodi računa o primeni poslovnika, po kojem su ove stvari zabranjene – selektivno primenjuje poslovnik.

Jedno od pravila koje se često krši jeste i način sazivanja sednica. Po poslovniku, sednica skupštine mora da se sazove sedam dana unapred, a sednica odbora tri dana unapred. Ovo pravilo se retko poštuje. Prva sednica (2. juna) zakazana je manje od 24 sata pre početka. Dnevni red često se dobija na samoj sednici. Mnogi materijali (koji su neophodni za informisano odlučivanje) ne dostavljaju se poslanicima ni kada počne sednica.

Da li će se poslovnik poštovati i kada se bude vodila rasprava o izboru nove vlade? Predlog zakona o vladi, koji se usvaja uoči izbora svake nove vlade, a o kojem najpre moraju da se izjasne relevantni odbori, još uvek nije stigao u skupštinu. Još jednom, sednica odbora mora da se sazove 72 sata unapred, a sednica skupštine sedam dana unapred.

Ovo pravilo može da se zaobiđe jedino ako su okolnosti vanredne i predsednik skupštine obrazloži tu „hitnost”. Ali sada dolazimo do pravog pitanja: zašto bi se izbor vlade zakazivao od danas do sutra? Mandatar je završio konsultacije s parlamentarnim strankama polovinom juna. Od tada ne znamo u čemu je problem s vladom. Osim informacije da predstavnici Zapada, koje po pravilu naziva svojim prijateljima, vrše na njega veliki pritisak, mandatar izgleda kao da je potpuno izgubio interes za sastavljanje vlade.

Slično kao i s duplim funkcijama koje bi trebalo da budu izuzetak, a vladajuća većina ih je pretvorila u pravilo, tako je i sa sazivanjem skupštine. Ovo osiono postupanje vladajuće većine ostavlja jako gorak ukus u ustima. Predsednica skupštine dozvoljava da izvršna, bolje reći partijska vlast ponižava najviše zakonodavno telo države. Umesto da skupština bude najvažnija kontrola i nadzor izvršne, partijske vlasti, ona se pretvorila u njen otirač. Ignorisanje poslovnika, zakona i pravila od strane mandatara i njegove vladajuće većine u skupštini, šalje jako lošu poruku građanima: svi su jednaki, samo su neki jednakiji od drugih.

Potpredsednik pokreta „Dosta je bilo” i poslanik u Skupštini Srbije