Mame i tate kroje „pravdu”

Sukob među decom brzo plane, ali se brzo i ugasi. Netrepeljivost može da traje duže ako se u svađu mališana umešaju i roditelji, koji teže praštaju i često se preterano zaštitnički postavljaju prema svojim mezimcima. Svađa devojčica, koje pohađaju četvrti i peti razred osnovne škole „Laza Kostić” završila se verbalnim okršajem roditelja. Celu prepirku izazvalo je to što je jedna devojčica povukla drugu za kosu.

– Roditelji naše dve učenice žive u blizini škole i stanuju vrata do vrata. Oni su već neko vreme u komšijskoj svađi, što se ponekad odrazi i u školi kada se umešaju u sukob svoje dece – kaže Milorad Jauković, direktor OŠ „Laza Kostić”.

Kada se deca posvađaju lako je utvrditi ko je prvi počeo i razmrsiti razloge sukoba, ali u ovoj situaciji direktor kaže da je nemoćan.

– Svako ima svoju priču. Jedan roditelj se žali na drugoga i nemoguće je utvrditi ko je sukob započeo, ko je koga vređao, ko je pretio čijem detetu. Uostalom, obaveza škole nije da se bavi privatnim nesuglasicama roditelja – zaključuje Jauković.

Ipak, ovaj sukob biće izglađen jer se jedna od porodica seli, pa direktor kaže da je svađa za njegovu školu završena priča.

U izveštajima o bezbednosti u osnovnim i srednjim školama, koji su Sekretarijatu za obrazovanje dostavili direktori 281 škole, navodi se da roditelji problematičnih đaka često odbijaju saradnju sa školom. To, ipak, nije pravilo.

– Nije retkost da sa roditeljima dobre dece imamo jako lošu saradnju, kao i da sa mamama i tatama lošijih učenika imamo odličnu komunikaciju - kaže Nevena Limić, psiholog u osnovnoj školi „Skadarlija”.

Ona priča da pojedini roditelji prete drugoj deci, optužuju školu za probleme svog đaka, prijavljuju ih prosvetnoj inspekciji ili Ministarstvu prosvete, ispisuju dete iz škole.

– Saradnja sa roditeljima je presudna za dete, ali neki ne prihvataju činjenicu da smo mi tu da pomognemo, a ne da optužujemo. Neophodno je da roditelj bude aktivni učesnik u školskom životu i da škola uvažava njihove primedbe – kaže Limićeva.

Jedna od nadležnih službi koja često priskače u pomoć školama je i gradski Centar za socijalni rad. Lidija Filipovski, klinički psiholog i porodični terapeut u Savetovalištu za brak i porodicu Centra za socijalni rad, objašnjava da problemi često nastaju zbog nesuglasica među roditeljima.

– Mama odobrava ono što tata brani i obrnuto. Dešava se da roditelji ne znaju da povuku granicu i da detetu daju previše slobode, pa se zamene uloge. Kada se usklade razlike među roditeljima i uspostavi zajednički model vaspitanja, dečji problem postaje rešiv i nestaje – izjavila je Filipovski.

Centar za socijalni rad pokrenuo je u školama program „Umem bolje”, u okviru kojeg psiholozi rade sa đacima petog i sedmog razreda i njihovim roditeljima. Organizatori ovog programa kažu da je većinu roditelja bilo teško motivisati da dolaze na sastanke, a izgovor je najčešće zauzetost poslom. Takođe, iako su radionice osmišljene za roditeljske parove, u retkim slučajevima prisustvuju i mame i tate.

– Jedna od najčešćih dilema roditelja bila je kada dete treba nagraditi, a kada ga kazniti, u kojim stvarima bi mu trebalo dati slobodu u odlučivanju i postupcima, a kada njegov rad i postupke treba strogo kontrolisati – priča Svetlana Aćimović, socijalni radnik i porodični psihoterapeut u Savetovalištu.