Маме и тате кроје „правду”

Сукоб међу децом брзо плане, али се брзо и угаси. Нетрепељивост може да траје дуже ако се у свађу малишана умешају и родитељи, који теже праштају и често се претерано заштитнички постављају према својим мезимцима. Свађа девојчица, које похађају четврти и пети разред основне школе „Лаза Костић” завршила се вербалним окршајем родитеља. Целу препирку изазвало је то што је једна девојчица повукла другу за косу.

– Родитељи наше две ученице живе у близини школе и станују врата до врата. Они су већ неко време у комшијској свађи, што се понекад одрази и у школи када се умешају у сукоб своје деце – каже Милорад Јауковић, директор ОШ „Лаза Костић”.

Када се деца посвађају лако је утврдити ко је први почео и размрсити разлоге сукоба, али у овој ситуацији директор каже да је немоћан.

– Свако има своју причу. Један родитељ се жали на другога и немогуће је утврдити ко је сукоб започео, ко је кога вређао, ко је претио чијем детету. Уосталом, обавеза школе није да се бави приватним несугласицама родитеља – закључује Јауковић.

Ипак, овај сукоб биће изглађен јер се једна од породица сели, па директор каже да је свађа за његову школу завршена прича.

У извештајима о безбедности у основним и средњим школама, који су Секретаријату за образовање доставили директори 281 школе, наводи се да родитељи проблематичних ђака често одбијају сарадњу са школом. То, ипак, није правило.

– Није реткост да са родитељима добре деце имамо јако лошу сарадњу, као и да са мамама и татама лошијих ученика имамо одличну комуникацију - каже Невена Лимић, психолог у основној школи „Скадарлија”.

Она прича да поједини родитељи прете другој деци, оптужују школу за проблеме свог ђака, пријављују их просветној инспекцији или Министарству просвете, исписују дете из школе.

– Сарадња са родитељима је пресудна за дете, али неки не прихватају чињеницу да смо ми ту да помогнемо, а не да оптужујемо. Неопходно је да родитељ буде активни учесник у школском животу и да школа уважава њихове примедбе – каже Лимићева.

Једна од надлежних служби која често прискаче у помоћ школама је и градски Центар за социјални рад. Лидија Филиповски, клинички психолог и породични терапеут у Саветовалишту за брак и породицу Центра за социјални рад, објашњава да проблеми често настају због несугласица међу родитељима.

– Мама одобрава оно што тата брани и обрнуто. Дешава се да родитељи не знају да повуку границу и да детету дају превише слободе, па се замене улоге. Када се ускладе разлике међу родитељима и успостави заједнички модел васпитања, дечји проблем постаје решив и нестаје – изјавила је Филиповски.

Центар за социјални рад покренуо је у школама програм „Умем боље”, у оквиру којег психолози раде са ђацима петог и седмог разреда и њиховим родитељима. Организатори овог програма кажу да је већину родитеља било тешко мотивисати да долазе на састанке, а изговор је најчешће заузетост послом. Такође, иако су радионице осмишљене за родитељске парове, у ретким случајевима присуствују и маме и тате.

– Једна од најчешћих дилема родитеља била је када дете треба наградити, а када га казнити, у којим стварима би му требало дати слободу у одлучивању и поступцима, а када његов рад и поступке треба строго контролисати – прича Светлана Аћимовић, социјални радник и породични психотерапеут у Саветовалишту.