Nedođija ili ostrvo s blagom

Čačak – Poreznici u Čačku procenili su da šibljak u koritu Zapadne Morave vredi 300 evra po aru pa onda spustili tarifu na 175, a stari i novi vlasnici tvrde da je ta parcela od 80 ari obična šikara i da su je kao takvu razmenili po deset evra za ar. Ali, tri puta za 20 meseci poreznici iz Kragujevca, kao stariji, obaraju rešenja kolegama iz Čačka i niko ne zna kako bi ovaj maraton u obavezama državi mogao da se završi. Ni kad, jer pisanje i obaranje dažbinskih rešenja u Srbiji, sva je prilika, može da traje do u beskraj.

Reč je o parceli od 79,82 ari u Suvoj Moravi, delom u koritu Zapadne Morave, drugim na ostrvu koje meštani nazivaju Rastoke. Slavica Mitrović (prodavac) i Negovan Šutić (kupac) razmenili su tu nepokretnost 19. avgusta 2014, navodeći da vredi 100.000 dinara. Povrh svega, poreznici tvrde da tamo, na pustom ostrvu, postoji kuća, dok vlasnici vele da u šikari ničeg zidanog nema. Ali, niko istinu ne zna jer ne može niti sme da se uđe.

– Nameštenici Poreske uprave RS Filijala Čačak napisali su da je „prilaz do parcele na ostrvu mogućan isključivo preko korita Morave, da je ostrvo zaraslo u gusto rastinje i granje i da zato nema nikakvih priključaka infrastrukture”. I dodali su, ali i zaračunali, da se porez mora platiti i na objekat od 29 kvadrata po stopi kao da je u centru Čačka, iako ta građevina ne postoji – kaže za „Politiku” Vidosav Knežević, pravni zastupnik Negovana Šutića, koji je u toku ovog prenosa parcelu prodao Luki Bojoviću, takođe meštaninu.

Šta je toliko manjkavo u poreskim rešenjima pa niko ništa ne može da radi, ni uknjiži, ni preduzme? Da li je u reci, kod stadiona fudbalskog kluba Borac, nedođija ili ostrvo s blagom?

Evo: prvog puta (na osnovu kupoprodajnog ugovora sačinjenog 8. decembra 2014) PU Ministarstva finansija Filijala u Čačku utvrdila je da poreska osnovica iznosi 2.469.119,00 dinara, pa je na to određen porez na prenos apsolutnih prava (2,5 odsto) od 61.727,98 dinara, koji ide državi. I prodavac i kupac žalili su se na takvo rešenje te dobijaju iste odluke, kao i Luka Bojović, jer i on u međuvremenu prima ista rešenja.

Dakle, Ministarstvo finansija Republike Srbije – Poreska uprava – Sektor za poresko-pravne poslove i koordinaciju – Regionalno odeljenje za drugostepeni postupak, Kragujevac (tako se zove starija poreska adresa) poništava prvo rešenje i svojim (22. 4. 2015) navodi da je Filijala u Čačku pogrešila kad je „osnovicu utvrdila na osnovu odluke jedinice lokalne samouprave, jer se tako utvrđuje porez na imovinu, a ne na prenos apsolutnih prava”.

Filijala PU u Čačku je 3. 7. 2015. po oborenom rešenju donela novo, smanjivši vrednost nepokretnosti na 1.401.319,92 dinara, čime je i porez na prenos apsolutnih prava određen na 35.525,77 dinara.

– Oba puta poreznici rade kancelarijsku procenu najpre, pa se mi javimo primedbama, onda oni šalju svoju komisiju i izvode takozvanu terensku procenu. Ali, i to drugo rešenje palo je jer je viša poreska uprava u Kragujevcu utvrdila da ovi ovde „nisu utvrdili činjenično stanje” – ističe Knežević.

Zatim je, kako to dalje ide, PU u Čačku donela treće rešenje po istoj stvari, ne menjajući vrednosti iz prethodnog, ali je PU iz Kragujevca (14. 7. 2016) i to poništila, navodeći da nije poznato da li na ostrvu uopšte ima kuća: „Kod porušenog, prvostepeni organ nije utvrdio da li se radi o objektu koji na terenu ne postoji, ili je u pitanju urušeni objekat koji delimično postoji. I, nije naveo kako je i na koji način utvrdio tržišnu vrednost tog porušenog objekta”.

Vidosav Knežević tvrdi da u šikari nema ničega, uz ogradu da to niko nije video jer je prostor nedostupan ljudskim nogama, iako je reč o parceli od samo 800 metara udaljenoj od glavnog trga u Čačku.

– Poreska uprava u našem gradu procenila je da metar te šupe, koje nema, vredi isto koliko i istovrsna zgrada u Lominoj ulici u središtu Čačka, samo 50 metara od Gradskog trga, gde postoje struja, voda, asfalt, internet i kablovska TV. Dakle, 679,68 dinara po kvadratu šupe, nepostojeće, i u reci i na trgu – veli Knežević.

On ističe da su rešenja i procene PU „neodmerene i neprofesionalne”, ali nije umeo da odgovori na pitanje: gde je kraj ovakvom sporu?

– Može se, dakle, do u nedogled tražiti pravda a da niko nikome ne odgovara, materijalno ili radnim mestom – kaže Knežević.

Pripremajući ovaj tekst pokušali smo da nađemo zbiljske, nepotkupljive podatke, i reknemo čitaocima šta, ovde, stvarno i koliko vredi.

To izgleda ovako… Gradski program naknade, koji se primenjuje od početka ove godine, propisuje da zakup javnog građevinskog zemljišta u ekstrazoni iznosi 9.363,56, a u šestoj zoni 221,59 dinara po kvadratnom metru. Parcele u reci, do kojih može da se priđe radi vađenja šljunka, prodaju se uglavnom po 30 evra za ar. To nam je potvrdio vodeći veštak za poljoprivredu u ovom delu Srbije, doskora funkcioner u gradskoj upravi Čačka.

Inače, poznato je, a to su razumeli i svi učesnici u ovom postupku: Srbin ne može išta da prinovi ili napravi a da mu susedi nešto ne zamere.