Недођија или острво с благом

Чачак – Порезници у Чачку проценили су да шибљак у кориту Западне Мораве вреди 300 евра по ару па онда спустили тарифу на 175, а стари и нови власници тврде да је та парцела од 80 ари обична шикара и да су је као такву разменили по десет евра за ар. Али, три пута за 20 месеци порезници из Крагујевца, као старији, обарају решења колегама из Чачка и нико не зна како би овај маратон у обавезама држави могао да се заврши. Ни кад, јер писање и обарање дажбинских решења у Србији, сва је прилика, може да траје до у бескрај.

Реч је о парцели од 79,82 ари у Сувој Морави, делом у кориту Западне Мораве, другим на острву које мештани називају Растоке. Славица Митровић (продавац) и Негован Шутић (купац) разменили су ту непокретност 19. августа 2014, наводећи да вреди 100.000 динара. Поврх свега, порезници тврде да тамо, на пустом острву, постоји кућа, док власници веле да у шикари ничег зиданог нема. Али, нико истину не зна јер не може нити сме да се уђе.

– Намештеници Пореске управе РС Филијала Чачак написали су да је „прилаз до парцеле на острву могућан искључиво преко корита Мораве, да је острво зарасло у густо растиње и грање и да зато нема никаквих прикључака инфраструктуре”. И додали су, али и зарачунали, да се порез мора платити и на објекат од 29 квадрата по стопи као да је у центру Чачка, иако та грађевина не постоји – каже за „Политику” Видосав Кнежевић, правни заступник Негована Шутића, који је у току овог преноса парцелу продао Луки Бојовићу, такође мештанину.

Шта је толико мањкаво у пореским решењима па нико ништа не може да ради, ни укњижи, ни предузме? Да ли је у реци, код стадиона фудбалског клуба Борац, недођија или острво с благом?

Ево: првог пута (на основу купопродајног уговора сачињеног 8. децембра 2014) ПУ Министарства финансија Филијала у Чачку утврдила је да пореска основица износи 2.469.119,00 динара, па је на то одређен порез на пренос апсолутних права (2,5 одсто) од 61.727,98 динара, који иде држави. И продавац и купац жалили су се на такво решење те добијају исте одлуке, као и Лука Бојовић, јер и он у међувремену прима иста решења.

Дакле, Министарство финансија Републике Србије – Пореска управа – Сектор за пореско-правне послове и координацију – Регионално одељење за другостепени поступак, Крагујевац (тако се зове старија пореска адреса) поништава прво решење и својим (22. 4. 2015) наводи да је Филијала у Чачку погрешила кад је „основицу утврдила на основу одлуке јединице локалне самоуправе, јер се тако утврђује порез на имовину, а не на пренос апсолутних права”.

Филијала ПУ у Чачку је 3. 7. 2015. по обореном решењу донела ново, смањивши вредност непокретности на 1.401.319,92 динара, чиме је и порез на пренос апсолутних права одређен на 35.525,77 динара.

– Оба пута порезници раде канцеларијску процену најпре, па се ми јавимо примедбама, онда они шаљу своју комисију и изводе такозвану теренску процену. Али, и то друго решење пало је јер је виша пореска управа у Крагујевцу утврдила да ови овде „нису утврдили чињенично стање” – истиче Кнежевић.

Затим је, како то даље иде, ПУ у Чачку донела треће решење по истој ствари, не мењајући вредности из претходног, али је ПУ из Крагујевца (14. 7. 2016) и то поништила, наводећи да није познато да ли на острву уопште има кућа: „Код порушеног, првостепени орган није утврдио да ли се ради о објекту који на терену не постоји, или је у питању урушени објекат који делимично постоји. И, није навео како је и на који начин утврдио тржишну вредност тог порушеног објекта”.

Видосав Кнежевић тврди да у шикари нема ничега, уз ограду да то нико није видео јер је простор недоступан људским ногама, иако је реч о парцели од само 800 метара удаљеној од главног трга у Чачку.

– Пореска управа у нашем граду проценила је да метар те шупе, које нема, вреди исто колико и истоврсна зграда у Ломиној улици у средишту Чачка, само 50 метара од Градског трга, где постоје струја, вода, асфалт, интернет и кабловска ТВ. Дакле, 679,68 динара по квадрату шупе, непостојеће, и у реци и на тргу – вели Кнежевић.

Он истиче да су решења и процене ПУ „неодмерене и непрофесионалне”, али није умео да одговори на питање: где је крај оваквом спору?

– Може се, дакле, до у недоглед тражити правда а да нико никоме не одговара, материјално или радним местом – каже Кнежевић.

Припремајући овај текст покушали смо да нађемо збиљске, непоткупљиве податке, и рекнемо читаоцима шта, овде, стварно и колико вреди.

То изгледа овако… Градски програм накнаде, који се примењује од почетка ове године, прописује да закуп јавног грађевинског земљишта у екстразони износи 9.363,56, а у шестој зони 221,59 динара по квадратном метру. Парцеле у реци, до којих може да се приђе ради вађења шљунка, продају се углавном по 30 евра за ар. То нам је потврдио водећи вештак за пољопривреду у овом делу Србије, доскора функционер у градској управи Чачка.

Иначе, познато је, а то су разумели и сви учесници у овом поступку: Србин не може ишта да принови или направи а да му суседи нешто не замере.