Erdogan: Razgovaraću sa prijateljem Vladimirom

Današnji razgovor ruskog i turskog predsednika Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana u Sankt Peterburgu svakako je „okretanje novog lista”, barem što se tiče Turske.

Posebnu draž ovom susretu dao je turski predsednik dan pre sastanka, rekavši ruskoj agenciji Tas da „svog ruskog kolegu smatra prijateljem”, u čemu je bilo i laskanja i mnogo dobre volje, pa i otkrivanja pozicije iz koje Erdogan odlazi u Moskvu posle potpune političke i ekonomske blokade koja je Ankari uvedena nakon obaranja ruskog bombardera u blizini sirijsko-turske granice.

„U pitanju je istorijski susret, jedan nov početak. Na pregovorima sa svojim prijateljem Vladimirom, verujem, biće otvorena nova stranica u međusobnim odnosima”, rekao je Erdogan.

Turski predsednik je juče najavio i mogući konkretan rezultat rekavši da je Turska spremna da odmah preduzme korake koji su potrebni za primenu projekta gasovoda „Turski tok”, da su spremni da o njemu razgovaraju i donesu odluku. „Ne postoje nikakve prepreke da se to realizuje”, izjavio je Erdogan.

I ruski Sputnjik je juče posebnu pažnju posvetio nastavku rada na „Turskom toku” i citirao profesora Gurkana Kumbaroglua, direktora Međunarodne asocijacije za energetsku ekonomiju, koji je podsetio da će od ovog projekta imati koristi i Turska i Rusija, kao i Evropa. On je juče govorio o „Turskom toku” sa gotovo jednakim entuzijazmom kao i Putin, kada je predstavio ovaj projekat krajem 2014. godine.

Turski zvaničnik je gotovo prepričao Putinove reči sa objavljivanja tada „epohalnog” dogovora sa Ankarom o „Turskom toku”, koji bi obezbedio sigurno snabdevanje gasom i ne bi trebalo da stvori problem nikome.

„Ovaj bilateralni projekat ne podleže odobravanju EU, jer Turska nije članica tog bloka”, podsetio je turski ekspert za energetiku i dodao da Evropljanima treba ruski gas i „Turski tok” pošto Moskva namerava da smanji isporuku gasa preko Ukrajine, koju smatra nepouzdanim energetskim partnerom.

Jedina strana, koju nisu spomenuli ni Putin ni Erdogan, koja bi mogla da ima primedbe na ponovno pokretanje „Turskog toka” – jesu Sjedinjene Američke Države, koje su u vreme sedmomesečnog prekida rusko-turskih odnosa počele izvoz tečnog prirodnog gasa u Evropu. Jedna isporuka je obavljena u aprilu, a druga prošlog meseca.

U to vreme, od obaranja ruskog vojnog aviona u novembru prošle godine, Moskva je uvela ekonomske sankcije Ankari i pozvala svoje građane da ne idu u Tursku na odmor. Ipak, ekonomska i politička šteta nije opredelila Tursku da se sedam meseci posle obaranja aviona izvini Rusiji, nego nezadovoljstvo odnosom Vašingtona i Brisela prema Ankari.

Posle insistiranja na izručenju turskog verskog vođe i milijardera Fetulaha Gulena, koga Turska smatra organizatorom puča, i direktnih optužbi državnog vrha u Ankari da su SAD imale ulogu u pokušaju prevrata 15. jula, pa čak još i ranije, kada je iznuđena ostavka premijera Ahmeta Davutoglua, jasno je da je Ankara stavila prst na novu stranicu kako bi okrenula list.

Jasnu poruku Rusiji poslao je turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu zahvalivši  ruskom predsedniku za podršku turskim vlastima tokom pokušaja prevrata, na šta Rusija, doduše, nije reagovala. Samo deset dana posle toga turski ministar ekonomije Nihat Zejbekči je objavio da je „politička odluka doneta”, a formirana je i radna grupa za „Turski tok”.

U svetlu pogoršanih odnosa Turske sa SAD i EU (vizna liberalizacija nije ni na pomolu, kao ni obećanih šest milijardi evra namenjenih zaustavljanju migranata), naziru se i ostale teme današnjih razgovora, iako nisu precizno navedene, naročito ne sa ruske strane.

O čemu namerava da razgovara sa svojim „prijateljem” Erdogan je otkrio juče između redova, navodeći da je „učešće Rusije od vitalnog značaja za nalaženje rešenja u Siriji”, kao i da, što se tiče EU, „Brisel izbegava da ispuni obećanje i zamajava Tursku već 53 godine”.

Što se tiče ruskih izvora, ključni interes Moskve je da Ankara obustavi podršku teroristima i zatvori granicu prema Siriji „ako želi da bude prijatelj sa Rusijom”, što bi, ukazuju sve procene, sasvim izmenilo situaciju u Siriji i dodatno umanjilo uticaj SAD.

Pojedini ruski eksperti navode da je Moskva spremna Turcima da ponudi i neke zajedničke ekonomske projekte u okviru Evroazijske ekonomske unije, ulazak u Šangajsku organizaciju za saradnju, što bi im omogućilo ulazak u ekonomsku zonu „puta svile”.

Pored ekonomskog i geostrateškog projekta „Turski tok”, najavljeni su i razgovori o izgradnji prve turske nuklearne elektrane „Akuju”, koju treba da gradi Rusija, što je investicija od 22 milijarde dolara.

Ipak, barem prema analizama posete u ruskim medijima, Moskva se drži vrlo uzdržano imajući na umu da će premijer Erdogan pokušati da manevriše između Rusije i Zapada do kraja.