Ердоган: Разговараћу са пријатељем Владимиром

Данашњи разговор руског и турског председника Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана у Санкт Петербургу свакако је „окретање новог листа”, барем што се тиче Турске.

Посебну драж овом сусрету дао је турски председник дан пре састанка, рекавши руској агенцији Тас да „свог руског колегу сматра пријатељем”, у чему је било и ласкања и много добре воље, па и откривања позиције из које Ердоган одлази у Москву после потпуне политичке и економске блокаде која је Анкари уведена након обарања руског бомбардера у близини сиријско-турске границе.

„У питању је историјски сусрет, један нов почетак. На преговорима са својим пријатељем Владимиром, верујем, биће отворена нова страница у међусобним односима”, рекао је Ердоган.

Турски председник је јуче најавио и могући конкретан резултат рекавши да је Турска спремна да одмах предузме кораке који су потребни за примену пројекта гасовода „Турски ток”, да су спремни да о њему разговарају и донесу одлуку. „Не постоје никакве препреке да се то реализује”, изјавио је Ердоган.

И руски Спутњик је јуче посебну пажњу посветио наставку рада на „Турском току” и цитирао професора Гуркана Кумбароглуа, директора Међународне асоцијације за енергетску економију, који је подсетио да ће од овог пројекта имати користи и Турска и Русија, као и Европа. Он је јуче говорио о „Турском току” са готово једнаким ентузијазмом као и Путин, када је представио овај пројекат крајем 2014. године.

Турски званичник је готово препричао Путинове речи са објављивања тада „епохалног” договора са Анкаром о „Турском току”, који би обезбедио сигурно снабдевање гасом и не би требало да створи проблем никоме.

„Овај билатерални пројекат не подлеже одобравању ЕУ, јер Турска није чланица тог блока”, подсетио је турски експерт за енергетику и додао да Европљанима треба руски гас и „Турски ток” пошто Москва намерава да смањи испоруку гаса преко Украјине, коју сматра непоузданим енергетским партнером.

Једина страна, коју нису споменули ни Путин ни Ердоган, која би могла да има примедбе на поновно покретање „Турског тока” – јесу Сједињене Америчке Државе, које су у време седмомесечног прекида руско-турских односа почеле извоз течног природног гаса у Европу. Једна испорука је обављена у априлу, а друга прошлог месеца.

У то време, од обарања руског војног авиона у новембру прошле године, Москва је увела економске санкције Анкари и позвала своје грађане да не иду у Турску на одмор. Ипак, економска и политичка штета није определила Турску да се седам месеци после обарања авиона извини Русији, него незадовољство односом Вашингтона и Брисела према Анкари.

После инсистирања на изручењу турског верског вође и милијардера Фетулаха Гулена, кога Турска сматра организатором пуча, и директних оптужби државног врха у Анкари да су САД имале улогу у покушају преврата 15. јула, па чак још и раније, када је изнуђена оставка премијера Ахмета Давутоглуа, јасно је да је Анкара ставила прст на нову страницу како би окренула лист.

Јасну поруку Русији послао је турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу захваливши  руском председнику за подршку турским властима током покушаја преврата, на шта Русија, додуше, није реаговала. Само десет дана после тога турски министар економије Нихат Зејбекчи је објавио да је „политичка одлука донета”, а формирана је и радна група за „Турски ток”.

У светлу погоршаних односа Турске са САД и ЕУ (визна либерализација није ни на помолу, као ни обећаних шест милијарди евра намењених заустављању миграната), назиру се и остале теме данашњих разговора, иако нису прецизно наведене, нарочито не са руске стране.

О чему намерава да разговара са својим „пријатељем” Ердоган је открио јуче између редова, наводећи да је „учешће Русије од виталног значаја за налажење решења у Сирији”, као и да, што се тиче ЕУ, „Брисел избегава да испуни обећање и замајава Турску већ 53 године”.

Што се тиче руских извора, кључни интерес Москве је да Анкара обустави подршку терористима и затвори границу према Сирији „ако жели да буде пријатељ са Русијом”, што би, указују све процене, сасвим изменило ситуацију у Сирији и додатно умањило утицај САД.

Поједини руски експерти наводе да је Москва спремна Турцима да понуди и неке заједничке економске пројекте у оквиру Евроазијске економске уније, улазак у Шангајску организацију за сарадњу, што би им омогућило улазак у економску зону „пута свиле”.

Поред економског и геостратешког пројекта „Турски ток”, најављени су и разговори о изградњи прве турске нуклеарне електране „Акују”, коју треба да гради Русија, што је инвестиција од 22 милијарде долара.

Ипак, барем према анализама посете у руским медијима, Москва се држи врло уздржано имајући на уму да ће премијер Ердоган покушати да маневрише између Русије и Запада до краја.