Strah od referenduma ili njegovog ishoda

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Kako se bliži 25. septembar, za kada je Narodna skupština RS zakazala referendum o Danu RS, postepeno se nižu procene dela predstavnika zapadnih demokratija o tome kako je izjašnjavanje građana o tome da li žele da 9. januar proslavljaju kao praznik – antidejtonsko i antiustavno.

Osim što oni koji se o referendum spotiču na taj način šalju poruku da je građansko izražavanje mišljenja antiustavno, njihovo neuverljivo obrazloženje uglavnom se bazira samo na oskudnim argumentima kako su odluke Ustavnog suda BiH konačne i obavezujuće. Taj sud je po apelaciji Bakira Izetbegovića, lidera SDA, osporio 9. januar kao Dan RS jer se u njemu ne pronalaze svi narodi.

Neobjašnjeno ostaje ključno pitanje kako to mišljenje građana, o bilo kom pitanju, u stvari može da bude antidejtonsko ili neustavno, kako su zakazani referendum opisali u OHR-u i američkoj ambasadi. Mnogi su skloni verovanju da u Sarajevu postoji strah da bi građani RS izrečenom porukom o Danu RS mogli indirektno signalizirati i šta misle o sudskoj praksi te pravosudne institucije koju ne simpatišu preterano, što navodi na zaključak da one koji s podozrenjem gledaju na referendum, zapravo više plaši njegov ishod.

Cinici bi mogli zaključiti da građani Srpske, a po toj analogiji i pojedinci unutar same RS, zapravo o nekim stvarima ni nemaju pravo da misle, čim prema tome nemaju pravo da kao kolektivitet iskažu stav na referendumu, temelju demokratskog poretka.

Čak i ukoliko bi se neko od pitanja za koja se u Banjaluci ranije potezao referendum zaista moglo prepoznati kao antidejtonsko, što trenutno teško da je slučaj, onda bi se tako eventualno mogli okarakterisati samo potezi vlasti koji bi mogli uslediti nakon obavljene referendumske ankete među građanima, a nikako samo narodno izjašnjavanje.

Puko anketiranje građana, to jest referendum, jasno je, teško da može da bude sporno, naročito jer će se o tome izjasniti stanovnici entiteta koji čini polovinu BiH. A svi koji sada nalaze mane referendumu imaće pravo da u skladu sa vlastitom procenom pozovu građane da iskažu ovaj ili onaj stav, pa je stoga i nerazumljiva njihova nestrpljivost u vreme kada to mišljenje nisu ni čuli.

Banalizujući do kraja, ukoliko je referendum uistinu antidejtonski, onda bi se i pojedine ankete ili slična istraživanja javnosti tom logikom mogla jednako tako okarakterisati, pa se s pravom može postaviti pitanje u kakav bi demokratski mrak ušli ukoliko bi neko na proizvoljnoj vagi odlučivao o kojim stvarima sme, a o kojim ne sme da se iskazuje građanski stav, a time i svaka druga sloboda.

Sasvim je izvesno i to da će republičke vlasti za bilo kakvu politiku koju budu vodile i koja može da se analizira imati snažan vetar u leđa sa legitimitetom koji u zastupanju te politike budu dobili kroz mišljenje građana.

Iako bi bilo zanimljivo videti kako bi javnost, na primer u Americi, zemlji koja voli da se hvali svojim slobodama, reagovala kada bi im neko postavljao granicu u stvarima o kojima smeju da misle i iskažu stav, ambasada SAD u BiH navodi da bi, „kao što je OHR jasno stavio do znanja, održavanje referenduma zakazanog za 25. septembar na kom se postavlja pitanje na koje je odgovor već dao Ustavni sud BiH bilo suprotno Ustavu BiH”. Sarajevsko „Oslobođenje” zanimalo je i kako izaslanici zemlje koja kontinuirano istrajava na nedeljivosti BiH, reaguju na preteće najave referenduma o 9. januaru, uprkos odluci Ustavnog suda BiH, pa iz Ambasade SAD nalaze kako je zapravo „poštovanje načela zakonitosti od svih u BiH od ključnog značaja za demokratski proces”.

Istovremeno, treba primetiti i to da uprkos negodovanju iz OHR-a i iz ambasade SAD, antireferendumska histerija nije preterano naglašena, kako se to videlo u nekim ranijim slučajevima – delom zbog sloge političkih partija u RS s ovim pitanjem u vezi, ali uglavnom zbog činjenice da se radi o domenu koji spada u nadležnost Banjaluke. Negativni signali koji se čuju iz Sarajeva pre se mogu razumeti kao preventivni za potencijalno neželjene slučajeve nekih drugih referenduma za pitanja do kojih važne zapadne zemlje drže daleko više nego do toga hoće li se u Banjaluci proslavljati 9. januar.