Miščević: Nemoguće da neka država uđe u EU pre 2021

Nemoguće je da neka država postane nova članica Evropske unije, pre novog budžetskog perioda EU 2021. godine, izjavila je danas šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević.

„To je prosto pravilo i dalje od toga ne može”, rekla je Miščević i dodala da se ne bi bavila računanjem kada će Srbija postati članica EU, jer to i ne zavisi samo od Srbije.

„Naše je da uradimo posao, da dostignemo određeni stepen vrednosti koji će meni - građanki Tanji Miščević, ne šefici pregovaračkog tima - biti ono što zadovoljava moj život u Srbiji 21. veka”, rekla je Miščević na okruglom stolu „Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24”, održanom u Pres centru Tanjuga.

U tom smislu, kaže Miščević, manje joj je važan datum ulaska u članstvo, jer je i nemoguće da neka država postane članica pre novog budžetskog perioda 2021. a da je bitno dostići određeni stepen evropskih vrednosti.

Prema njenim rečima, koncept evropskih vrednosti dugo je bio nedefinisan, tek zapravo poslednjim sporazumom od 2007. iz Lisabona, postoji jasno nabrojeno šta su evropske vrednosti, koje su se pre podrazumevale.

„Mir, sloboda, bezbednost, demokratija, vladavina prava, stabilne institucije, tržišna ekonomija zasnovana na konkurenciji i mnoge druge stvari, to su evropske vrednosti i sada kada ih pogledate, to su duboko ukorenjene naše vrednosti, i tradicionalno i istorijski, religiozno i prostorno, kako god, ali smo na njih pomalo zaboravili”, smatra Miščević.

Kako je istakla, proces pristupanja EU treba da nam pomogne da ih prihvatimo, da im pripadamo, a ne da nam ih neko nameće kao uslov, već što su nam potrebne da „imamo za šta da se uhvatimo”.

Smatra da će se vrlo često čuti da je Evropa bezbednosni, mirovni, ekonomski projekat, ali da je zapravo njena suština, da su se oni okupili oko vrednosti koje su nesporne za države koje su formirale tri zajednice.

Predsednica Saveta za sprovođenje akcionog plana za poglavlje 23 Milica Kolaković-Bojović kao jednu od ozbiljnih opasnosti po proces evrointegracija navela je zbunjivanje građana.

„Moj utisak je da građani i dalje zaista suštinski ne razumeju šta donosi proces evrointegracija, a ne razumeju prvenstveno zbog toga što ih predstavnici vlasti, ne samo trenutne, nego i prethodne i one pre toga, zbunjuju, kada je u pitanju proces evropskih integracija”, rekla je Bojović.

Smatra da su izjave koje dolaze iz različitih izvora vrlo često kontradiktorne i fokusirane na dnevno političke potrebe, dok, kako je rekla, građani ostaju potpuno zbunjeni i uskraćeni za informaciju šta je zapravo suština procesa o kom se danas govori.

„Mislim da jako nedostaje u javnosti otvorene priče o suštini procesa evrointegracija, o suštinskim promenama, o suštinskom boljitku do kojeg taj proces može da dovede, ukoliko taj proces rezultira istinskim promenama u institucionalnom sklopu i u načinu razmišljanja”, rekla je Bojović.

Prema njenom mišljenju, nedostaje nekakav apel da predstavnici institucija otvoreno govore građanima o tome, mada kaže i da postoji realna mogućnost da možda ni sami predstavnici institucija ne razumeju šta stoji iza procesa evropskim integracija.

„Prosto, nije uvek stvar politike, ili zle namere, ali to nije proces ispunjavanja zahteva koje stavljaju pred nas, nego proces gde zaista možemo da izvučemo suštinske benefite”, rekla je Bojović.

Skup je održan u okviru projekta Centra savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer „Prema Evropi”, prenosi Tanjug.

Nema ozbiljnijih prepreka za poglavlja 23 i 24

U ovom momentu, ne postoje neke značajnije prepreke koje mogu predstavljati problem za ispunjavanje prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, izjavila je danas šefica pregovaračkog tima Srbije za pregovore sa EU Tanja Miščević i dodala da će ona biti zatvorena onda kada Srbija zapravo dokaže da ima dovoljan broj slučajeva koji potvrđuju da je sve ono što je predvidela i urađeno.

Ta merila su, prema njenim rečima, elementi iz oba akciona plana.

„Nije to ništa novo, oni su kao mere već predviđeni i planirani, samo što će se na njih obratiti veća pažnja”, rekla je Miščević Tanjugu, uoči tribine „Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24”, koja se održava u okviru projekta Centra savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer.

Miščević ističe da svakako ne treba zaboraviti ni celinu plana, odnosno celinu poglavlja, jer poglavlja 23 i 24, koja se nazivaju vladavinom prava, zapravo su ključna i noseća ne samo za pregovarački proces, što smatra da je najmanje važno, nego su ključna i noseća za strukturu jedne moderne države.

„Ne samo što nema zaštite ljudskih prava, nema ni poslovne sigurnosti, niti druge vrste pravne sigurnosti, te će tako svakako naša pažnja u narednom periodu biti u velikoj meri usmerena na ta dva poglavlja”, rekla je Miščević.

Istakla je da će momenat zatvaranja poglavlja biti onda kada Srbija zapravo dokaže da ima dovoljan broj slučajeva koji potvrđuju da je sve ono što je predvidela i urađeno.

„To znači da suđenja ne traju neograničeno dugo, da pravda bude dostupna u jednom kratkom periodu, da borba protiv korupcije donese rezultate koji će eliminisati ono što zovemo sistemskom korupcijom, dakle, to sve moraju građani, vi i ja kao građani ove zemlje, da osetimo mnogo pre zatvaranja poglavlja”, jasna je Miščević, a prenosi Tanjug.