Мишчевић: Немогуће да нека држава уђе у ЕУ пре 2021

Немогуће је да нека држава постане нова чланица Европске уније, пре новог буџетског периода ЕУ 2021. године, изјавила је данас шефица преговарачког тима Србије за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић.

„То је просто правило и даље од тога не може”, рекла је Мишчевић и додала да се не би бавила рачунањем када ће Србија постати чланица ЕУ, јер то и не зависи само од Србије.

„Наше је да урадимо посао, да достигнемо одређени степен вредности који ће мени - грађанки Тањи Мишчевић, не шефици преговарачког тима - бити оно што задовољава мој живот у Србији 21. века”, рекла је Мишчевић на округлом столу „Шта нас чека у поглављима 23 и 24”, одржаном у Прес центру Танјуга.

У том смислу, каже Мишчевић, мање јој је важан датум уласка у чланство, јер је и немогуће да нека држава постане чланица пре новог буџетског периода 2021. а да је битно достићи одређени степен европских вредности.

Према њеним речима, концепт европских вредности дуго је био недефинисан, тек заправо последњим споразумом од 2007. из Лисабона, постоји јасно набројено шта су европске вредности, које су се пре подразумевале.

„Мир, слобода, безбедност, демократија, владавина права, стабилне институције, тржишна економија заснована на конкуренцији и многе друге ствари, то су европске вредности и сада када их погледате, то су дубоко укорењене наше вредности, и традиционално и историјски, религиозно и просторно, како год, али смо на њих помало заборавили”, сматра Мишчевић.

Како је истакла, процес приступања ЕУ треба да нам помогне да их прихватимо, да им припадамо, а не да нам их неко намеће као услов, већ што су нам потребне да „имамо за шта да се ухватимо”.

Сматра да ће се врло често чути да је Европа безбедносни, мировни, економски пројекат, али да је заправо њена суштина, да су се они окупили око вредности које су неспорне за државе које су формирале три заједнице.

Председница Савета за спровођење акционог плана за поглавље 23 Милица Колаковић-Бојовић као једну од озбиљних опасности по процес евроинтеграција навела је збуњивање грађана.

„Мој утисак је да грађани и даље заиста суштински не разумеју шта доноси процес евроинтеграција, а не разумеју првенствено због тога што их представници власти, не само тренутне, него и претходне и оне пре тога, збуњују, када је у питању процес европских интеграција”, рекла је Бојовић.

Сматра да су изјаве које долазе из различитих извора врло често контрадикторне и фокусиране на дневно политичке потребе, док, како је рекла, грађани остају потпуно збуњени и ускраћени за информацију шта је заправо суштина процеса о ком се данас говори.

„Мислим да јако недостаје у јавности отворене приче о суштини процеса евроинтеграција, о суштинским променама, о суштинском бољитку до којег тај процес може да доведе, уколико тај процес резултира истинским променама у институционалном склопу и у начину размишљања”, рекла је Бојовић.

Према њеном мишљењу, недостаје некакав апел да представници институција отворено говоре грађанима о томе, мада каже и да постоји реална могућност да можда ни сами представници институција не разумеју шта стоји иза процеса европским интеграција.

„Просто, није увек ствар политике, или зле намере, али то није процес испуњавања захтева које стављају пред нас, него процес где заиста можемо да извучемо суштинске бенефите”, рекла је Бојовић.

Скуп је одржан у оквиру пројекта Центра савремене политике и Фондације Конрад Аденауер „Према Европи”, преноси Танјуг.

Нема озбиљнијих препрека за поглавља 23 и 24

У овом моменту, не постоје неке значајније препреке које могу представљати проблем за испуњавање прелазних мерила за поглавља 23 и 24, изјавила је данас шефица преговарачког тима Србије за преговоре са ЕУ Тања Мишчевић и додала да ће она бити затворена онда када Србија заправо докаже да има довољан број случајева који потврђују да је све оно што је предвидела и урађено.

Та мерила су, према њеним речима, елементи из оба акциона плана.

„Није то ништа ново, они су као мере већ предвиђени и планирани, само што ће се на њих обратити већа пажња”, рекла је Мишчевић Танјугу, уочи трибине „Шта нас чека у поглављима 23 и 24”, која се одржава у оквиру пројекта Центра савремене политике и Фондације Конрад Аденауер.

Мишчевић истиче да свакако не треба заборавити ни целину плана, односно целину поглавља, јер поглавља 23 и 24, која се називају владавином права, заправо су кључна и носећа не само за преговарачки процес, што сматра да је најмање важно, него су кључна и носећа за структуру једне модерне државе.

„Не само што нема заштите људских права, нема ни пословне сигурности, нити друге врсте правне сигурности, те ће тако свакако наша пажња у наредном периоду бити у великој мери усмерена на та два поглавља”, рекла је Мишчевић.

Истакла је да ће моменат затварања поглавља бити онда када Србија заправо докаже да има довољан број случајева који потврђују да је све оно што је предвидела и урађено.

„То значи да суђења не трају неограничено дуго, да правда буде доступна у једном кратком периоду, да борба против корупције донесе резултате који ће елиминисати оно што зовемо системском корупцијом, дакле, то све морају грађани, ви и ја као грађани ове земље, да осетимо много пре затварања поглавља”, јасна је Мишчевић, а преноси Танјуг.