Statistika fina, u džepu praznina

Dok zvanična statistika beleži pojeftinjenje hrane i bezalkoholnih pića, realnost je da potrošači u Srbiji u poslednjih mesec dana meso kupuju po cenama višim nego u mnogim državama u regionu. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, hrana i bezalkoholna pića u julu (u odnosu na jun ove godine) pojeftinila su 1,8 odsto. Ovo je prilično iznenađujući podatak ako se zna da se upravo sredinom proteklog meseca dogodio, u poslednje vreme, nezapamćen potres na tržištu, kada je cena svinjetine skočila i do 50 odsto.

Agrarni analitičari ukazuju da je pojeftinjenje sezonskog voća i povrća očigledno uticalo na anuliranje poskupljenja svinjetine u izveštajima statističara.

– Ali realnost je svakako nešto drugo. Bez obzira na statistiku, vidimo da je svinjsko meso poskupelo i do 50 odsto i da postoje razlozi za intervenciju države na tržištu – kaže nam Vojislav Stanković, agrarni analitičar.

U Ministarstvu trgovine pre dva dana rekli su za „Politiku” da od ovog izveštaja zavisi i da li će država, intervencijom iz Robnih rezervi ili nekom drugom merom, išta preduzimati kako bi smirila cenovne potrese na tržištu svinjetine. Juče nismo uspeli da saznamo u ovom ministarstvu kako komentarišu najnovije podatke o rastu potrošačkih cena i na koji način će dalje postupati kako bi zaštitili potrošače.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, potrošačke cene u Srbiji porasle su u julu ove godine 1,2 odsto u odnosu na isti mesec 2015, dok su u odnosu na prethodni mesec u proseku bile niže 0,1 odsto. Maloprodajne cene robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju u julu su porasle, u poređenju sa decembrom 2015, 0,8 procenata. U julu su (u odnosu na jun) prema ovoj statistici pojeftinili hrana i bezalkoholna pića 1,8 odsto, kao i komunikacije i odeća i obuća 0,5 procenata.

Niže cene su zabeležene i u grupi restorani i hoteli 0,2 odsto, kao i stan, voda, električna energija, gas i druga goriva 0,1 odsto. Istovremeno, u julu su porasle cene rekreacije i kulture 4,3 odsto, alkoholnih pića i duvana 3,1, zdravstva 0,4 procenta, nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanja stana 0,3 odsto, transporta 0,2 i obrazovanja 0,1 procenat. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale, navodi se u saopštenju.