Kajakaši u lovu na prvu medalju posle 32 godine

Od našeg izveštača

Rio de Žaneiro – Sutra na regatnoj stazi „Rodrigo de Freitas” na jezeru Lagoa naši kajakaši i kajakašice započeće poduhvat povratka među zemlje koje na olimpijskim igrama osvajaju medalje. Poslednje osvojili su pre 32 godine u Los Anđelesu, kada su na pobedničkom postolju bili kajakaš Milan Janić i kanuisti Matija Ljubek i Mirko Nišović, sadašnji predsednik Kajakaškog saveza Srbije.

Bili su to asovi svoga vremena, a sada na scenu stupa najnovija generacija našeg kajaka, koja je na dva poslednja svetska prvenstva, o svetskim kupovima i kontinentalnim šampionatima da i ne govorimo, osvajala medalje. Čak i Najsjajnije.

Kajakaši su pre dva dana doputovali u Rio de Žaneiro sa završnih priprema u Portugaliji, smestili se u Olimpijsko selo i već dva dana treniraju na regatnoj stazi „Rodrigo de Freitas”, zasad kao „podstanari” veslača, čija se takmičenja završavaju danas.

Dok su naše olimpijske posade, a reč je o rekordnom broju od devet, trenirale na udaljenoj pomoćnoj stazi razgovarali smo s Miroslavom Aleksićem, vođom našeg kajakaškog tima u Riju, ujedno i trenerom posada za 1.000 metara kao i sestara Moldovan.

– Najbitnije je da su takmičari potpuno zdravi doputovali u Rio iz Montemora O'Velja. Portugaliju smo odabrali jer ima izuzetne uslove za kajak, a tako smo se brazilskoj vremenskoj zoni približili za jedan sat. U Portugaliji se dobro radilo. Pomalo smo i pratili nastupe ostalih naših olimpijaca koji na žalost nisu ispunili očekivanja naših ljubitelja sporta, ali još igre nisu gotove. Svaki sport je sport za sebe, ali uveren sam da su ovde svi naši najbolji sportisti, a to važi i za kajakaše.

Nekako u poslednji čas, posle dugog procesa kvalifikacija za sastav našeg olimpijskog tima, bilo je dosta izmena u posadama u odnosu na one koje su izborile olimpijske kvote, pa je do promena došlo i u nekim „sigurnim“ posadama. Tako su tri od četiri ženske posade potpuno nove. Jedino je četverac u prvobitnom sastavu. Međutim, Miroslav Aleksić kaže da je atmosfera u ekipi dobra i da su svi skoncentrisani na svoje nastupe.

– Najveća neizvesnost vlada oko nastupa četveraca, jer ni ženski i muški četverac nisu imali mnogo trka. U Portugaliji su radili zajedno koliko su god mogli, s obzirom da svi sem Torubarova imaju i druge discipline. Sve je moguće, jer ne zaboravimo da je ženski četverac gotovo s par treninga bio šesti na svetskom prvenstvu. Nadamo se da će muški četverac veslati kao na Svetskom kupu u Duisburgu kada im je medalja izmakla za dlaku. I u Moskvi na Evropskom prvenstvu u kvalifikacijama izveslali su odlično i direktno se plasirali u finale, a zatim su veslali ispod tog nivoa. Te oscilacije, od trke do trke, rezultat su premalo vremena provedenog u istom čamcu – rekao je Aleksić.

Vetru, po kojem je olimpijska regatna staza poznata i koji je zadavao velike probleme veslačima, kajakaše ne brine previše.

– Mi veslamo u prirodi i vetar je prirodna pojava. Naučili smo da veslamo po vetru i samo se nadamo da narednih dana neće biti previše vetrovito. Iskreno, o tome ne razmišljamo puno – rekao je vođa olimpijskog kajakaškog tima Srbije.

Pitanje o prognozama neumesno je u ovom trenutku, delom i stoga što dosta naših olimpijaca nije uspelo da se približi rezultatima i plasmanima kojima su izborili pravo učešća na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru, a delom i zato što naš kajak sve dopre četiri godine nije igrao značajniju ulogu u međunarodnoj podeli kajakaških trofeja.

Možda će se to promeniti u Rio de Žaneiru i nadamo se da će se naši kajakaši posle 32 godine ponovo okititi olimpijskim medaljama iako će protiv sebe imati rivale iz Mađarske koji su poslednji put bez zlatne medalje ostali u Montrealu 1976. godine (u Los Anđelesu 1984. nisu učestvovali zbog bojkota), iz Nemačke čiji reprezentativci redovno osvajaju zlatne medalje od Barselone 1992...

Sutra olimpijsko takmičenje u kajaku i kanuu (u njemu nemamo ni jednog olimpijca) počinje kvalifikacionim trkama a led će probiti Dejan Pajić u jednosedu na 1.000 metara...