Država globi neosnovano pritvorene

Miloš Rašić (32) neosnovano je u pritvoru proveo 2.408 dana. Kada ga je sud, posle šest i po godina, pravosnažno oslobodio optužbi za ubistvo Smaila Tarića, čija je glava nađena u Bulevaru kralja Aleksandra, odlučio je da državi „naplati” svaki dan koji je nezakonito proveo u pritvoru.

Međutim, samo za sudsku taksu na podnetu tužbu trebalo je da izdvoji blizu 800 evra, odnosno 97.500 dinara. Taksu je platio novcem koji mu je na ime troškova žalbenog postupka isplatio Apelacioni sud. Međutim, mnogo je onih koji su neosnovano bili u pritvoru, ali za podnošenje tužbe – nemaju para.

Rašićev punomoćnik, advokat Zora Dobričanin Nikodinović kaže za naš list da osobe za koje se utvrdi da su nezakonito bile u pritvoru treba da budu oslobođene plaćanja sudskih taksa. Jer, ne samo što su nezakonito bile iza rešetaka, nego još moraju i da plaćaju visoke sudske takse.

– Dešava se da okrivljeni provedu dane, mesece, pa i godine u pritvoru i da se posle toga sudskom odlukom utvrdi da je optužba bila neosnovana ili da je nastupila zastarelost. U tim slučajevima, oni po zakonu, ostvaruju pravo na naknadu štete zbog neosnovanog pritvaranja. Zahtev se, propisano je, najpre podnosi Ministarstvu pravde, koje bi u roku od tri meseca trebalo da „reši slučaj”: prihvati, koriguje ili odbije zahtev za naknadu štete. Međutim, sve se svodi na to da se, u najvećem broju slučajeva, ovakvi zahtevi ignorišu ili se ponude neprimereno mali iznosi koji ne predstavljaju nikakvu satisfakciju za osobe čije je pravo na slobodu osujećeno – navodi naša sagovornica.

Pošto ne dobiju satisfakciju od resornog ministarstva, osobama koje su neosnovano bile u pritvoru predstoji još jedan, često dug, sudski postupak, angažovanje advokata, odlazak u sud, veštačenja, dokazivanja, a kao vrhunac i plaćanje sudskih taksa. Za mnoge tako, pravda postaje skupa, spora, nedostupna i nedostižna.

– Činjenica je da postoji mogućnost traženja siromaškog prava, ali se ono od 20 opravdanih slučajeva, odobrava u dva. Oslobađanjem plaćanja sudskih taksa pravda bi bila dostupnija građanima o koje se država već ogrešila vođenjem postupka i držanja u pritvoru – objašnjava Zora Dobričanin Nikodinović. Ona navodi da iznos koji će biti isplaćen na ime sudskih taksa zavisi od visine štete koju traži osoba koja je neosnovano bila u pritvoru.

Prema njenim rečima, činjenica je da mnogi nemaju mogućnost da plaćaju visoke troškove postupka, pa tako nikada ne dobiju „izvinjenje države” za koje unapred moraju da plate taksu. Najefikasnije i najekonomičnije, kaže naša sagovornica, bilo bi kada bi Ministarstvo pravde našlo kompromis sa onima koji su neosnovano bili u pritvoru i sklopilo poravnanje.

– Tako bi se umnogome rasteretili sudovi i pravobranilaštva koja u tim sporovima zastupaju državu, a troškova koji opterećuju građane ne bi bilo. U opštem je interesu da se ovakvi slučajevi rešavaju u mirnim sporovima. A, onda neka se država regresira od onih koji su odgovorni za vođenje neosnovanih postupaka. To je bio predlog koji sam zastupala prilikom izrade Strategije pravosuđa od 2013. do 2018. godine. Usvojeno je, međutim, da tužioci odgovaraju regresno samo za naknadu štete ako se utvrdi njihova krivica. A, to u praksi znači – nikada. Frapantno je i to da što je duže vreme neko boravio u pritvoru, njegov dan iza rešetaka manje vredi i u sudskim odlukama i kod predloga Ministarstva pravde – navodi Zora Dobričanin Nikodinović.

U Ministarstvu pravde kažu da odgovaraju na većinu zahteva za kompromisno rešavanje ovakvih vrsta sporova. Naglašavaju da oni odlučuju samo o zahtevima za naknadu nematerijalne štete, dok o materijalnoj odlučuje sud, posle obavljenog veštačenja. Iako, kako navode u resornom ministarstvu, sve čine da dođe do kompromisa, često se suočavaju sa problemima. Najčešći je, objašnjavaju, što su zahtevi podnosilaca često nerealni, a kao primer navode slučaj kada je jedan od oštećenih dan u pritvoru „cenio” čak 300 evra.

Koliki će iznos biti isplaćen zavisi od slučaja do slučaja. U obzir se, prilikom određivanja iznosa, u obzir uzimaju mnogobrojni faktori: godine učinioca, broj dana koje je proveo u pritvoru, društveni i porodični status, kako se pritvaranje odrazilo na njegov život...

– Podnosioci zahteva za naknadu nematerijalne štete, u većini slučajeva, opredeljuju nerealno veliki iznos prilikom obraćanja Ministarstvu pravde. Komisija ministarstva, koju formira ministar u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, odlučuje o svakom zahtevu ponaosob. Uglavnom podnosioci zahteva sami navode iznos koji potražuju na ime nematerijalne štete. Komisija odlučuje ponaosob o svakom zahtevu i podnosiocu nudi određeni iznos, ali on nije u obavezi da ga prihvati. U takvim slučajevima, podnosilac pokreće parnični postupak u nadležnom sudu – navode u Ministarstvu pravde.

Sudovi često daju nerealne naknade, odnosno sudije se ponašaju nonšalantno s tim u vezi. Neretko se dešava i da se zahtevi Ministarstvu pravde podnose isključivo da bi se ispunila zakonska procedura.

Šta čini štetu

U materijalnu štetu „spada”, recimo, cena paketa koje su pritvorenicima slali bližnji, novac na računu koji je pritvorenik mogao da koristi u kantini. Nematerijalna šteta je ono što ne može da se naplati: uskraćivanje školovanja, gubitak ili bolest bližnjih...