Bolt oduševio, Van Nikerk iznenadio

Od našeg izveštača

Rio – Oko šezdeset hiljada ljudi došlo je na Olimpijski stadion „Žoao Avelanž” u Riju da vide najbržeg čoveka sveta Juseina Bolta na prvom koraku njegovog olimpijskog „troskoka” u istoriju i videli su ga i uživali, a neočekivani bonus poklonio im je Južnoafrikanac Vejd van Nikerk srušivši 19 godina star rekord velikog Majkla Džonsona na 400 metara…

Boltov treći uzastopni trijumf na stazi od 100 metara ima pre svega olimpijsku težinu, jer to niko nikada nije učinio, a verovatno neće ni skoro, ali Van Nikerkov trijumf ima veću atletsku težinu. Boltov pobednički rezultat brzo će zaboraviti i on sam, a Nikerkov će se dugo, dugo pamtiti.

Finale trke na 100 metara, rivalstvo miljenika atletskih zaljubljenika Juseina Bolta i „lošeg momka svetskog sprinta” Amerikanca Džastina Getlina, koji je još kao junior „odležao” godinu dana zbog korišćenja amfetamina i još četiri (2006-2020) zbog korišćenja testosterona, opravdalo je očekivanja.

Novi svetski rekorder na 400 m: Vejd van Nikerk (Foto Rojters/Dejvid Grej)

Bolt je i u polufinalu i u finalu dočekan ovacijama, a Getlin gromoglasnim hukom neodobravanja. Bio je to ko zna koji njihov duel u koji je Getlin ulazio s boljim rezultatom i iz koga je izlazio poražen s lošijim, sličan prošlogodišnjem na Svetskom prvenstvu u Pekingu kada je Getlin briljirao cele sezone, a Bolt lečio povredu: svi dobro znaju da je u glavni grad Kine Getlin došao s 9,74, a Bolt s 9,87 a u finalu je Bolt postigao 9,79, a Getlin 9,80. Stotinka je odlučila prošle godine, a u Riju osam. Getlin je došao na Igre s 9,80, a Bolt s 9,88!

Iako je njihov novi duel doneo manje brzine nije bio ništa manje zanimljiv, a punih 90 metara Amerikanac je vodio, možda je poverovao i da će pobediti, ali tada ga je Jamajčanin pretekao i sa pet dugih koraka proleteo preko linije cilja, osvojio sedmu zlatnu olimpijsku medalju (37 odsto od 19 zlatnih medalja Jamajke) i sada mu ostaju još dva koraka u olimpijskom „troskoku”, pobede na 200 i u štafeti 4 h 100 metara da bi postao prvi olimpijac koji ja na trima uzastopnim igrama osvojio po tri zlatne medalje u istim disciplinama.

U takvom poduhvatu rezultat nije bitan već pobeda.

Možda će se neko iznenaditi, ali ljuti rivali, našli su jednu zajedničku tačku. Obojica su osuli paljbu na tvorce olimpijske satnice s neverovatno malim razmakom između polufinala i finala – samo sat i 25 minuta.

– Vreme između dve trke bilo je jako, jako kratko. To je jako glupo. Nismo ni imali vreme za odmor i vrlo malo vremena za zagrevanje i to je razlog što je trka bila spora. Mi ne možemo da trčimo brzo, pa da se odmah vratimo i da ponovo trčimo brzo – izjavio je Bolt odmah posle trke.

Getlin, koji je smenio Britanca Linforda Kristija s „dužnosti” najstarijeg osvajača olimpijske medalje u sprintu jer ima 34 godine, bio je mnogo finiji:

– Ušao sam u finale veoma umoran, jer smo imali premalo vremena između trka.

Jusein Bolt je bio i deo Van Nikerkove rekordne priče. Južnoafrikanac je po dolasku u „mešovitu zonu” na prvi kontakt s novinarima pošto je anulirao Džonsonov svetski rekord (43,18) iz 1999. i olimpijski rekord (43,49) iz 1996. morao i da ogovori na pitanje šta misli o najbržem sprinteru sveta, koji je tek trebalo da startuje u finalu.

– Bio sam na Jamajci dve nedelje na treningu. On je kao velika stena, inspirisao me je kao atletičara. Rekao mi je tada da ću srušiti svetski rekord. I kada sam večeras to učinio došao je do mene i rekao „Govorio sam ti da ti to možeš da uradiš”.

Ovo pitanje sigurno je postavio neko ko baš nije vičan atletici i čiji je radni zadatak za to veče bio  „iskopaj sve o Boltu” jer to nije baš pravo pitanje za atletičara čiji podvig pre podrazumeva da se takvo pitanje postavi baš o njemu i to – Boltu.

Oduvao konkurenciju: Južnoafrikanac prolazi kroz cilj sa više metara prednosti (Foto Rojters)

Malo je poznato da je Vejd van Nikerk jedini sprinter koji je bio brži na 100 m od 10 sekundi, na 200 m brži od 20, a na 400 m brži od 44 sekunde. Takav „triptih” u svojim biografijama nemaju ni Jusein Bolt ni Majkl Džonson…

U finalnu trku na Olimpijskom stadionu „Žoao Avelanž” Van Nikerk je ušao kao svetski prvak i kao izazivač Grenađanina Džemsa Kiranija, olimpijskog šampiona iz Londona i Amerikanac Lašona Merita olimpijskog šampiona iz Pekinga a uz to, mada je s 43,48, imao bolji rezultat od njih nije bio najbrži čovek sezone. Takođe, nije briljirao ni u kvalifikacijama ni u polufinalu, pa je dobio osmu stazu, a pogledi gledalaca i sočiva kamera bili su, prirodno, usmereni na staze pet i šest gde su od starta ljuti poj zapodenuli Merit i Kirani. Tako sakriven od svih Van Nikerk je trčao u „ilegali” sve dok nije izbio u ciljnu ravninu i tada se videlo da trči za istoriju. Kirani i Merit su bili sedam metara iza njega, a to rastojanje bilo je u cilju. Nadmoćan trijumf u stilu legendarnog Majkla Džonsona.

– Potpuno sam iznenađen… Ne pobedom već rezultatom – priznao je novi svetski rekorder i olimpijski šampion i dodao da je pre dolaska na stadion gledao utakmicu Arsenal – Liverpul u kojem je tim za koji navija pobedio u gostima s 4:3. Meč je bio uzbudljiv i neizvestan i mnogo sam se uzbudio. – U istom danu svetski rekord i pobeda protiv Arsenala, pa može li nešto biti bolje...

Osvajač srebrne medalje Kirani i osvajač bronze Merit su svaki na svoj način izrazili zadovoljstvo što su bili deo istorijske trke. Sigurno su to osećali i svi ljubitelji atletike na Olimpijskom stadionu „Žoao Avelanž”.

(Foto Rojters)

I troskok za sladokusce

Takmičenje atletičarki u troskoku, treći finale istorijske večeri na Olimpijskom stadionu, takođe zaslužuje najvišu ocenu, pre svega zbog doprinosa Kolumbijke Katarine Ibarguen, vicešampionke iz Londona i dvostruke svetske šampionke. Iz drugog pokušaja na olimpijskim igrama skokom s 15,17 metara donela je svojoj zemlji prvo atletsko zlato (Kolumbija je imala olimpijske šampione samo u dizanju tegova i BeEmIksu).

Srebrnu medalju osvojila je 20-godišnja Venecuelanka Julimar Rohas s 14,98 m i to je prva atletska medalja za Venecuelu od 1952. kada je u Helsinkiju Devoniš osvojio bronzu – takođe u troskoku. To, naravno, podseća i da naša atletika odavno očekuje novu (treću) olimpijsku medalju. Od Mihalićevog srebra u maratonu 1956. prošlo je šezdeset godina, a Rio i Ivana Španović su verovatno i najbolja prilika do sada da se taj jaz prekine novom medaljom.

 Do bronze je došla Kazahstanka Olga Ripakova (14,74), pošto je za tri santimetra nadmašila novi rekord SAD, koji je postavila Ketura Ordži.