Болт одушевио, Ван Никерк изненадио

Од нашег извештача

Рио – Око шездесет хиљада људи дошло је на Олимпијски стадион „Жоао Авеланж” у Рију да виде најбржег човека света Јусеина Болта на првом кораку његовог олимпијског „троскока” у историју и видели су га и уживали, а неочекивани бонус поклонио им је Јужноафриканац Вејд ван Никерк срушивши 19 година стар рекорд великог Мајкла Џонсона на 400 метара…

Болтов трећи узастопни тријумф на стази од 100 метара има пре свега олимпијску тежину, јер то нико никада није учинио, а вероватно неће ни скоро, али Ван Никерков тријумф има већу атлетску тежину. Болтов победнички резултат брзо ће заборавити и он сам, а Никерков ће се дуго, дуго памтити.

Финале трке на 100 метара, ривалство миљеника атлетских заљубљеника Јусеина Болта и „лошег момка светског спринта” Американца Џастина Гетлина, који је још као јуниор „одлежао” годину дана због коришћења амфетамина и још четири (2006-2020) због коришћења тестостерона, оправдало је очекивања.

Нови светски рекордер на 400 м: Вејд ван Никерк (Фото Ројтерс/Дејвид Греј)

Болт је и у полуфиналу и у финалу дочекан овацијама, а Гетлин громогласним хуком неодобравања. Био је то ко зна који њихов дуел у који је Гетлин улазио с бољим резултатом и из кога је излазио поражен с лошијим, сличан прошлогодишњем на Светском првенству у Пекингу када је Гетлин бриљирао целе сезоне, а Болт лечио повреду: сви добро знају да је у главни град Кине Гетлин дошао с 9,74, а Болт с 9,87 а у финалу је Болт постигао 9,79, а Гетлин 9,80. Стотинка је одлучила прошле године, а у Рију осам. Гетлин је дошао на Игре с 9,80, а Болт с 9,88!

Иако је њихов нови дуел донео мање брзине није био ништа мање занимљив, а пуних 90 метара Американац је водио, можда је поверовао и да ће победити, али тада га је Јамајчанин претекао и са пет дугих корака пролетео преко линије циља, освојио седму златну олимпијску медаљу (37 одсто од 19 златних медаља Јамајке) и сада му остају још два корака у олимпијском „троскоку”, победе на 200 и у штафети 4 х 100 метара да би постао први олимпијац који ја на трима узастопним играма освојио по три златне медаље у истим дисциплинама.

У таквом подухвату резултат није битан већ победа.

Можда ће се неко изненадити, али љути ривали, нашли су једну заједничку тачку. Обојица су осули паљбу на творце олимпијске сатнице с невероватно малим размаком између полуфинала и финала – само сат и 25 минута.

– Време између две трке било је јако, јако кратко. То је јако глупо. Нисмо ни имали време за одмор и врло мало времена за загревање и то је разлог што је трка била спора. Ми не можемо да трчимо брзо, па да се одмах вратимо и да поново трчимо брзо – изјавио је Болт одмах после трке.

Гетлин, који је сменио Британца Линфорда Кристија с „дужности” најстаријег освајача олимпијске медаље у спринту јер има 34 године, био је много финији:

– Ушао сам у финале веома уморан, јер смо имали премало времена између трка.

Јусеин Болт је био и део Ван Никеркове рекордне приче. Јужноафриканац је по доласку у „мешовиту зону” на први контакт с новинарима пошто је анулирао Џонсонов светски рекорд (43,18) из 1999. и олимпијски рекорд (43,49) из 1996. морао и да оговори на питање шта мисли о најбржем спринтеру света, који је тек требало да стартује у финалу.

– Био сам на Јамајци две недеље на тренингу. Он је као велика стена, инспирисао ме је као атлетичара. Рекао ми је тада да ћу срушити светски рекорд. И када сам вечерас то учинио дошао је до мене и рекао „Говорио сам ти да ти то можеш да урадиш”.

Ово питање сигурно је поставио неко ко баш није вичан атлетици и чији је радни задатак за то вече био  „ископај све о Болту” јер то није баш право питање за атлетичара чији подвиг пре подразумева да се такво питање постави баш о њему и то – Болту.

Одувао конкуренцију: Јужноафриканац пролази кроз циљ са више метара предности (Фото Ројтерс)

Мало је познато да је Вејд ван Никерк једини спринтер који је био бржи на 100 м од 10 секунди, на 200 м бржи од 20, а на 400 м бржи од 44 секунде. Такав „триптих” у својим биографијама немају ни Јусеин Болт ни Мајкл Џонсон…

У финалну трку на Олимпијском стадиону „Жоао Авеланж” Ван Никерк је ушао као светски првак и као изазивач Гренађанина Џемса Киранија, олимпијског шампиона из Лондона и Американац Лашона Мерита олимпијског шампиона из Пекинга а уз то, мада је с 43,48, имао бољи резултат од њих није био најбржи човек сезоне. Такође, није бриљирао ни у квалификацијама ни у полуфиналу, па је добио осму стазу, а погледи гледалаца и сочива камера били су, природно, усмерени на стазе пет и шест где су од старта љути пој заподенули Мерит и Кирани. Тако сакривен од свих Ван Никерк је трчао у „илегали” све док није избио у циљну равнину и тада се видело да трчи за историју. Кирани и Мерит су били седам метара иза њега, а то растојање било је у циљу. Надмоћан тријумф у стилу легендарног Мајкла Џонсона.

– Потпуно сам изненађен… Не победом већ резултатом – признао је нови светски рекордер и олимпијски шампион и додао да је пре доласка на стадион гледао утакмицу Арсенал – Ливерпул у којем је тим за који навија победио у гостима с 4:3. Меч је био узбудљив и неизвестан и много сам се узбудио. – У истом дану светски рекорд и победа против Арсенала, па може ли нешто бити боље...

Освајач сребрне медаље Кирани и освајач бронзе Мерит су сваки на свој начин изразили задовољство што су били део историјске трке. Сигурно су то осећали и сви љубитељи атлетике на Олимпијском стадиону „Жоао Авеланж”.

(Фото Ројтерс)

И троскок за сладокусце

Такмичење атлетичарки у троскоку, трећи финале историјске вечери на Олимпијском стадиону, такође заслужује највишу оцену, пре свега због доприноса Колумбијке Катарине Ибаргуен, вицешампионке из Лондона и двоструке светске шампионке. Из другог покушаја на олимпијским играма скоком с 15,17 метара донела је својој земљи прво атлетско злато (Колумбија је имала олимпијске шампионе само у дизању тегова и БеЕмИксу).

Сребрну медаљу освојила је 20-годишња Венецуеланка Јулимар Рохас с 14,98 м и то је прва атлетска медаља за Венецуелу од 1952. када је у Хелсинкију Девониш освојио бронзу – такође у троскоку. То, наравно, подсећа и да наша атлетика одавно очекује нову (трећу) олимпијску медаљу. Од Михалићевог сребра у маратону 1956. прошло је шездесет година, а Рио и Ивана Шпановић су вероватно и најбоља прилика до сада да се тај јаз прекине новом медаљом.

 До бронзе је дошла Казахстанка Олга Рипакова (14,74), пошто је за три сантиметра надмашила нови рекорд САД, који је поставила Кетура Орџи.