Doba rasta penzija i plata

Zaposleni u javnom sektoru u naredne četiri godine mogu da očekuju rast primanja, a penzioneri kontinuirano povećanje penzija, najavio je u ekspozeu predsednik vlade Aleksandar Vučić. Premijer, međutim, nije saopštio kada će prvo povećanje uslediti, a u javnosti su već počela nagađanja o tome. Možda početkom oktobra, kada ispratimo delegaciju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja u septembru treba da dođe u šestu reviziju aranžmana iz predostrožnosti, odnosno kada se oni sa tim saglase? Da li od nove godine i u kom iznosu?

U svakom slučaju, i novi ministar privrede Goran Knežević već je najavio da ulazimo u „eru povećanja plata i penzija“, bez preciziranja ikakvih detalja. Premijer i ministar finansija o ovim povećanjima počeli su da govore još početkom juna, ukoliko, podrazumeva se, u budžetu bude para za to. Sada je već izvesno da je stanje u kasi države više nego dobro, da su prihodi povećani, pa otuda kao da više nema potrebe za striktnim stezanjem kaiša, na šta smo se obavezali sporazumom s MMF-om. Uostalom, i prošle godine, u prvoj od tri godine fiskalne konsolidacije, povećane su plate i penzije. Istina, ne mnogo, ali su ipak povećane.

Ekonomisti, inače, veruju da će biti povećanja plata u javnom sektoru i penzija. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže za naš list da je realno da dođe do izvesnog povećanja, s obzirom na stanje u budžetu, ali pitanje je da li je to i održivo.

– Budžet je gotovo uravnotežen i važno je da se povećanjem plata i penzija ne povećava deficit. Nerealno je očekivati dvocifreno povećanje, jer toga nema ni u jednoj ozbiljnoj zemlji. Maksimum koji se u narednoj godini može očekivati, treba tražiti između stope inflacije i očekivane stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međugodišnja stopa inflacije je 1,2 odsto, ovogodišnji rast BDP se očekuje da će biti, prema projekciji Narodne banke, između 2,3 i 2,5 odsto BDP. Kolika će biti projekcija privrednog rasta dogodine, biće jasnije posle posete MMF-a. Za veće povećanje plata i penzija ograničenje je niska inflacija – kaže Nikolić.

Po njemu, privredni rast treba da bude vođen rastom investicija, izvozom, ali i potrošnjom. U tom smislu važno je da povećanje plata „povuče” tražnju za domaćom robom, što znači da poveća domaći BDP, a ne za uvoznom, što je ranije bio slučaj kada je veća tražnja povećavala spoljnotrgovinski deficit.

I Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, veruje da će biti povećanja plata i penzija. Međutim, ima i zamerku.

– Premijer insistira na nastavku fiskalne konsolidacije. To je pohvalno, ali nije dovoljno za postizanje dugoročnog ekonomskog rasta. U narednim godinama za rast privrede je presudno da se povećaju investicije. Ne može se rast privrede Srbije ubrzati, a potom održati na visokom nivou povećanjem plata i penzija, odnosno povećanjem domaće tražnje. Za rast privrede potrebni su novi kapaciteti, jer ne postoje postojeći produktivni koji bi se mogli aktivirati rastom tražnje. Da je to moguće, dogodilo bi se tokom poslednjih 15 godina, kada je domaća tražnja bila znatno veća od bruto domaćeg proizvoda (BDP). Kod nas investicije čine tek petinu BDP-a, dok štednja čini deset odsto BDP-a. U Kini, na primer, investicije čine 45 odsto BDP-a, a štednja gotovo 50 odsto. Da bismo imali održiv privredni rast, potrebno je da investicije rastu brže od BDP-a i to deset odsto godišnje, dok ne dostignu vrednost od bar 25 odsto BDP-a. Posle toga investicije mogu da se povećavaju po stopi po kojoj raste i BDP – kaže Arsić.

Sve dok investicije ne dostignu neophodan nivo, za dugoročno održiv rast potrebno je da potrošnja građana i države raste sporije od BDP. Takođe potrebno je da se u finansiranju investicije više oslanjamo na sopstvena sredstva, a uslov za to je da plate i penzije sporije rastu od BDP. Dakle, sporiji rast plata i penzije u narednim godinama i veće investicije su uslov da u budućnosti imamo visoke plate i penzije.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da je premijer prerano počeo da govori o potrošnji, odnosno da je previše naglasio tražnju kao činilac rasta.

– Tražnja je i sad kod nas ogromna, veća nego što treba da bude s obzirom na privredne mogućnosti što se vidi i po spoljnotrgovinskom deficitu. Prerano je premijer naglasio standard građana i potrošnju. To je razumljivo s političke tačke gledišta, ali nema osnova u ekonomskoj stvarnosti. Javni dug i dalje raste, a budžetski deficit je veći nego što bi trebalo da bude. Prerano je govoriti o podizanju standarda, osim kada se radi o privatnom sektoru koji ima svoju računicu i odgovornost. Javni sektor se i dalje bori sa gubicima – kaže Ljubomir Madžar.