Доба раста пензија и плата

Запослени у јавном сектору у наредне четири године могу да очекују раст примања, а пензионери континуирано повећање пензија, најавио је у експозеу председник владе Александар Вучић. Премијер, међутим, није саопштио када ће прво повећање уследити, а у јавности су већ почела нагађања о томе. Можда почетком октобра, када испратимо делегацију Међународног монетарног фонда (ММФ) која у септембру треба да дође у шесту ревизију аранжмана из предострожности, односно када се они са тим сагласе? Да ли од нове године и у ком износу?

У сваком случају, и нови министар привреде Горан Кнежевић већ је најавио да улазимо у „еру повећања плата и пензија“, без прецизирања икаквих детаља. Премијер и министар финансија о овим повећањима почели су да говоре још почетком јуна, уколико, подразумева се, у буџету буде пара за то. Сада је већ извесно да је стање у каси државе више него добро, да су приходи повећани, па отуда као да више нема потребе за стриктним стезањем каиша, на шта смо се обавезали споразумом с ММФ-ом. Уосталом, и прошле године, у првој од три године фискалне консолидације, повећане су плате и пензије. Истина, не много, али су ипак повећане.

Економисти, иначе, верују да ће бити повећања плата у јавном сектору и пензија. Сарадник Економског института Иван Николић каже за наш лист да је реално да дође до извесног повећања, с обзиром на стање у буџету, али питање је да ли је то и одрживо.

– Буџет је готово уравнотежен и важно је да се повећањем плата и пензија не повећава дефицит. Нереално је очекивати двоцифрено повећање, јер тога нема ни у једној озбиљној земљи. Максимум који се у наредној години може очекивати, треба тражити између стопе инфлације и очекиване стопе раста бруто домаћег производа (БДП). Међугодишња стопа инфлације је 1,2 одсто, овогодишњи раст БДП се очекује да ће бити, према пројекцији Народне банке, између 2,3 и 2,5 одсто БДП. Колика ће бити пројекција привредног раста догодине, биће јасније после посете ММФ-а. За веће повећање плата и пензија ограничење је ниска инфлација – каже Николић.

По њему, привредни раст треба да буде вођен растом инвестиција, извозом, али и потрошњом. У том смислу важно је да повећање плата „повуче” тражњу за домаћом робом, што значи да повећа домаћи БДП, а не за увозном, што је раније био случај када је већа тражња повећавала спољнотрговински дефицит.

И Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, верује да ће бити повећања плата и пензија. Међутим, има и замерку.

– Премијер инсистира на наставку фискалне консолидације. То је похвално, али није довољно за постизање дугорочног економског раста. У наредним годинама за раст привреде је пресудно да се повећају инвестиције. Не може се раст привреде Србије убрзати, а потом одржати на високом нивоу повећањем плата и пензија, односно повећањем домаће тражње. За раст привреде потребни су нови капацитети, јер не постоје постојећи продуктивни који би се могли активирати растом тражње. Да је то могуће, догодило би се током последњих 15 година, када је домаћа тражња била знатно већа од бруто домаћег производа (БДП). Код нас инвестиције чине тек петину БДП-а, док штедња чини десет одсто БДП-а. У Кини, на пример, инвестиције чине 45 одсто БДП-а, а штедња готово 50 одсто. Да бисмо имали одржив привредни раст, потребно је да инвестиције расту брже од БДП-а и то десет одсто годишње, док не достигну вредност од бар 25 одсто БДП-а. После тога инвестиције могу да се повећавају по стопи по којој расте и БДП – каже Арсић.

Све док инвестиције не достигну неопходан ниво, за дугорочно одржив раст потребно је да потрошња грађана и државе расте спорије од БДП. Такође потребно је да се у финансирању инвестиције више ослањамо на сопствена средства, а услов за то је да плате и пензије спорије расту од БДП. Дакле, спорији раст плата и пензије у наредним годинама и веће инвестиције су услов да у будућности имамо високе плате и пензије.

Економиста Љубомир Маџар сматра да је премијер прерано почео да говори о потрошњи, односно да је превише нагласио тражњу као чинилац раста.

– Тражња је и сад код нас огромна, већа него што треба да буде с обзиром на привредне могућности што се види и по спољнотрговинском дефициту. Прерано је премијер нагласио стандард грађана и потрошњу. То је разумљиво с политичке тачке гледишта, али нема основа у економској стварности. Јавни дуг и даље расте, а буџетски дефицит је већи него што би требало да буде. Прерано је говорити о подизању стандарда, осим када се ради о приватном сектору који има своју рачуницу и одговорност. Јавни сектор се и даље бори са губицима – каже Љубомир Маџар.