Radnicima mrvice, dobavljačima „čvrsta reč”

Radnici rakovičke fabrike guma „Rekord” i juče su blokirali Ulicu patrijarha Dimitrija. Blizu 200 zaposlenih u nekadašnjem socijalističkom gigantu najavljuju da će protestovati sve dok im uprava ne isplati zaostale zarade i spoji radni staž, koji nije uplaćivan četiri godine. Sindikalni predstavnici kažu da im je direktor Mile Kondić obećao da platu mogu da očekuju uskoro, mada nije mogao da kaže tačno kada.

Proizvodnja je zamrla krajem juna prošle godine, plata je poslednji put stigla u septembru i tada je svakoj osobi za devetomesečni rad isplaćeno po 14.000 dinara. Dug svakom radniku, kako su sabrali sindikalci, dostigao je oko 2.000 evra, ako se računaju samo neisplaćena primanja i regresi. Osim toga, direktori su navodno ignorisali minimalnu cenu rada i zakidali zaposlenima na svakom isplaćenom dohotku još otkako je kompanija privatizovana 2005. godine, što znači da, kad se preračuna, svaka osoba ima pravo još i na svotu između 200.000 i 400.000 dinara. Kako tvrde radnici, direktor je nezvanično priznao da firma nije plaćala ni sirovine ni energente i da „Rekordov” dug dobavljačima nije manji od devet, možda čak i 12 miliona evra.

– Dok su radnicima delili milostinju umesto plate, dobavljačima su plaćali samo sitniš. Svaki krupniji izdatak išao je na „obraz”, na dogovor ili na reprogramiranje. Kad su dobavljači zatražili svoje pare, vlasnici su zaustavili proizvodnju. Kotlovi devet meseci nisu upaljeni, čak su isključili struju i vodu. Direktori su nastavili da dolaze na posao, ali niko sem njih ne zna šta rade u ugašenoj fabrici – kaže Dragan Milić, glavni poverenik sindikata „Nezavisnost” za rakovičku fabriku.

Milić i njegovi drugovi žale se i da je mnogo njihovih kolega otpušteno uprkos privatizacionom ugovoru, koji je obavezivao kupca, konzorcijum „Vizahem”, ćerku firmu ruske kompanije „Viza”, da zadrži sve radnike barem dve godine. Deljenje otkaza i odlaganje dugova samo je produžilo iluziju da je firma i dalje na čvrstim nogama. U februaru prošle godine registrovan je novi vlasnik, Genadij Kirjušin, dok su radnici prvi put čuli da je petoro članova konzorcijuma, navodno, podiglo kredit kod njega da bi kupili fabriku. Mesečna kamata je iznosila dva odsto, ali Kirjušin nikada nije primio ništa na račun duga, pa je preuzeo 100 odsto vlasništva nad „Rekordom”. Uložio je tri miliona evra u fabriku i, tvrdi Milić, prijavio zaradu od osam miliona evra da bi potom, u junu, ugasio proizvodnju.

Radnici su tražili nadležnog da proveri njihove navode i utvrdi krivca za propast kompanije, ali takvog nisu pronašli u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i Agenciji za privatizaciju. Sada se pronosi priča da je bugarski „Brikel”, vlasnik kruševačkog proizvođača guma „Trajala”, zainteresovan da kupi svog konkurenta iz Rakovice za devet miliona evra.

Mile Kondić, direktor fabrike, nije hteo da primi novinare i javno odgovori na optužbe radnika.

Za vreme stare Jugoslavije „Rekord” je izvozio trećinu svoje proizvodnje, imao ugovore sa firmama u 45 zemalja sveta i bio dominantan na tržištu severne Afrike. Važili su za jednog od najvećih proizvođača guma u Evropi dok nisu zapali u krizu kasnih osamdesetih godina.