Kralj spektakla

Kada je pre četiri godine novinar „Politike” u Briselu pitao Najdžela Faraža zašto sedi u Evropskom parlamentu, odakle vatrenim govorima sahranjuje EU i evro, nekrunisani kralj svih evroskeptika gromoglasno se nasmejao.

Sad već bivši lider UKIP-a odgovorio je: „Pravo da vam kažem, nikada nisam prestao da se čudim što sam poslanik EP. Iskreno, ukoliko imam priliku da jedem ćurku za Božić, to ću i iskoristiti”.

Ovako je poslanik EP i jedan od najzaslužnijih za „izlazak Britanije iz kandži EU” sebe najbolje predstavio. Koga bi iznenadilo ako se ispostavi da priča o tome da je zatražio nemačko državljanstvo ipak nije „najveća glupost”.

Ako je 17 godina na jaslama Evropskog parlamenta podrivao vrednosti Unije, teatralno prozivao kolege s kojima je radio i ljuljao britansku stolicu za briselskim stolom, zašto se sada kada je bregzitom ostvario političku ambiciju ne bi povukao u inostranstvo. Iz politike je izašao rekavši da je želeo svoju zemlju nazad, a sada nazad želi svoj život.

Svaki čovek, uostalom, ima pravo na slobodu izbora. Oni koji su poverovali u ovu priču, besne pri pomisli da bi čovek koji ih je antimigrantskom i usijanom retorikom protiv svega što Unija predstavlja ohrabrio da se razvedu od Brisela – mogao biti imigrant u Nemačkoj. Pa i oni su tada imali slobodu izbora.

Možda je Faraž odlučio da se vrati korenima – njegov pradeda je dete Nemaca koji su emigrirali u London. A kao što reče, upitan da li je zbog novog pasoša čekao red u nemačkoj ambasadi: „To se vas ne tiče”.

Da je hteo dao bi logično objašnjenje, kao onomad kada je na zajedljive komentare da će turnejom po Evropi gde će podsticati druge da slede Britaniju dobro zaraditi i da se neće smiriti dok ne razbije Uniju, rekao da nema ničeg humanijeg nego da političar svojim iskustvom pomaže drugima. Spoznaja da raznolikost treba slaviti u formi nezavisnih država deo je i njegovog razvojnog puta.

Faraž je u mladosti bio član Konzervativne partije koju je napustio 1992, da bi godinu kasnije postao jedan od osnivača Partije nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva i njen lider.

Dugo ga je pratila reputacija klovna i nedostojnog političara, ali se na kraju poslednji nasmejao. Pamtiće se da je posle bregzita u Evropskom parlamentu rekao: „Nije li smešno – kada sam ovde došao i rekao da ću da povedem kampanju koja će izvesti Britaniju iz Unije, svi ste se smejali. Sada se ne smejete”.

Efektna završnica najvažnijeg i najuspešnijeg britanskog političara u poslednjoj deceniji, kako ga vide neki ostrvski mediji. Njegov odlazak iz politike rastužio je ondašnje novinare koji su zaključili da je ogromnom inteligencijom i „osvežavajuće neobičnim pristupom” uzdigao UKIP.

„Dejli telegraf” ga je 2013. proglasio drugim od 100 najuticajnijih desničara, a godinu kasnije bio je „Tajmsov” Britanac godine. Valjda je posle svega red da uživa u bavarskim pejzažima i prosvetljava ostale članice bloka.