Zakuni se u „bregzit”

Evrofilima u Velikoj Britaniji data je još jedna prilika. Njih je premijerka Tereza Mej pozvala da se odreknu svog dosadašnjeg uverenja o neophodnosti ostanka Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji i da po hitnom postupku prelete na stranu pobednika ili „bregzitaša”. Ostanu li verni svom proevropskom uverenju, nije im mesto u novoj britanskoj vladi, koja je sastavljena odmah posle referenduma sa zadatkom da sprovede narodnu volju i izvede zemlju iz EU.

Podstaknuta govorkanjima da unutar kabineta ima i evrofila, premijerka je u nedelju po hitnom postupku sazvala vanredni sastanak vlade za sredu. Svaki ministar moraće da iznese plan u kome će naglasiti sve ono dobro što se može u njegovom resoru očekivati kada Britanija uspe da se odvoji od EU. Za ovo preslišavanje ministri će morati da se spremaju dan i noć, a opet – teško da će moći mnogo toga konkretnog da kažu. Zna se da će se Ostrvo razvesti od Evrope, ali se ne zna ni kada će se to desiti, ni pod kojim uslovima, ni kome će šta pripasti. Jedno je sigurno, Evropa nije raspoložena za cenkanje i neće dozvoliti svom bračnom partneru da sa sobom ponese ono što mu je volja.

Među onima koji su na referendumu glasali za Evropu jeste i Tereza Mej, tada ministarka unutrašnjih poslova u vladi Dejvida Kamerona. Ali za razliku od Kamerona, koji je dao ostavku čim je saznao za rezultate referenduma, Mejova je postala premijerka bez izjašnjavanja članstva, jer se pogodilo da je druga kandidatkinja za vođstvo torijevaca odustala od trke. Međutim, niko ne sumnja da se premijerka „iskreno” preobratila u „bregzitašicu”, budući da nikad nije ni bila srcem i dušom za Evropu. To je pokazala i kada je usred kampanje upozoravala da treba dobro razmisliti da li da „siromašne, korumpirane zemlje poput Albanije, Srbije i Turske uopšte treba da uđu u EU”...

Apeli da se britanska politika oslobodi državnih činovnika koji su dosledni svom ubeđenju, pa koče i komplikuju odvajanje, čuju se od nekih uticajnih „bregzitaša”, među kojima je najjasniji Stiv Bejker, torijevski parlamentarac na čelu konzervativne grupe poslanika. On se založio za momentalno otpuštanje onih koji se u državnoj službi opiru „bregzitu”. On predlaže da se po hitnom postupku donese neka vrsta leks specijalisa koja bi omogućila da takvi otkazi dobiju pravnu valjanost.

Sa druge strane je grupa čvrstih „antibregzitaša”, kojima ne pada na pamet da preleću. Naprotiv, za subotu je u Londonu zakazano protestno okupljanje, gde će se zahtevati da Britanija ostane u EU, a već za sledeći ponedeljak zakazana je rasprava u parlamentu, gde će se razmatrati peticija za novi, drugi referendum, koju je potpisalo pola miliona Britanaca.

Da Britaniju očekuje vrući septembar, nagovestio je i Oven Smit, koji pretenduje da preuzme kormilo Laburističke partije od Džeremija Korbina. On obećava da će, bude li izabran 24. septembra na unutarpartijskim izborima, u parlamentu blokirati predlog vlade da se otpočne sa procesom odvajanja. Ili novi referendum, ili opšti izbori, kaže Smit, koji se poziva na činjenicu da nova premijerka nije dobila mandat od naroda.

Mejovu upoređuju sa monarsima iz dinastije Tjudor, ne samo zato što nije izabrana već i zbog njene navodne namere da bez konsultacije sa parlamentom aktivira član 50 Lisabonskog sporazuma u Briselu, oslanjajući se samo na referendum kao na jasno izraženu narodnu volju.

Kako navodi „Dejli telegraf”, premijerka ne želi da se suoči sa parlamentom u kome većina (480 od 650) podržava ostanak zemlje u članstvu EU. Vladini pravnici sa kojima se konsultovala smatraju da kabinet ima ovlašćenja da pokrene „bregzit” bez odobrenja parlamenta. Protivnici „bregzita” smatraju da referendum nije pravno obavezujući pre nego što parlament da zeleno svetlo.

U takvoj situaciji, cepaju se i vladajuća i opoziciona stranka, a celokupno političko tkivo Britanije je rasporeno. Škotska je glasala protiv otcepljenja, želi da ostane u EU i preti novim referendumom o nezavisnosti. Prestoni grad na čijem je čelu prvi put u istoriji gradonačelnik islamske veroispovesti takođe želi da bude deo Evrope. Naučni kadar i studenti u najprestižnijim univerzitetima, Oksfordu i Kembridžu, žele da koriste evropske fondove za nauku. Među laburistima je došlo do svađe oko vođstva stranke jer se Korbin optužuje da je mlako vodio proevropsku kampanju. Njegov rival čak ga je nabedio da je glasao za „bregzit”.

Torijevci su, uprkos preletačima, takođe podeljeni – učestale su zađevice i međusobna optuživanja. Najsumnjiviji je Filip Hamond, sada ministar finansija, a pre referenduma šef diplomatije. On je pre neki dan izjavio da do „bregzita” verovatno ne može da dođe pre 2022, a da će do tada i poljoprivrednici i naučnici dobijati subvencije od EU. Znači u pravu je bivši šef Škotske nacionalne partije Aleks Salmond kada tvrdi da će „bregzit” trajati više nego Drugi svetski rat.

To je izazvalo buru negodovanja među pobornicima momentalnog „bregzita”. Neki čak tvrde da Britanija treba hrabro da krene napred i da ceo proces može da se završi do nove godine, što će se verovatno i dogoditi, bez obzira na to što eksperti tvrde da je brzi izlazak ravan opasnosti u kojoj se nalazi avion kad mu se usred neba isključe motori. Da bi bila iole sigurna, britanska letilica morala bi da se nađe u blizini piste za sletanje i da poznaje njene koordinate.