Hrvati bi nazad Herceg-Bosnu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – „Još nam je potrebno da se okupimo oko jedne ideje. Neka to bude ideja hrvatske republike Herceg Bosne (HRHB)”, rekao je predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović na obeležavanju 23. godišnjice od osnivanja Herceg-Bosne, prenosi „Slobodna Bosna”.

„Podele bilo koje vrste neće nas odvesti nigde, posledice rata su takve da treba da zbijemo redove. Bez organizovanosti hrvatskog naroda u BiH nećemo ostvariti ono što je naša trajna težnja: apsolutnu, ustavnu i svaku drugu – teritorijalnu i institucionalnu jednakopravnost”, rekao je Čović i procenio da se uslovi za to moraju stvoriti u naredne dve godine. S tim se složio i Božo Ljubić, predsednik Glavnog saveta Hrvatskog narodnog sabora BiH (koordinaciona organizacija hrvatskih stranaka), koji veruje da HRHB nije ugašena ni napuštena, već „aktuelnija nego pre”.

Time su dva najviđenija lidera hrvatskog naroda u BiH koja su o tome ranije znatno tiše govorila, prvi put otkako je 2001. ugušena ideja o hrvatskoj samoupravi, otvorila karte u vezi sa Herceg-Bosnom, koja je nestala 1994. I te 2001. je HNS pod sličnim obrazloženjima pokušao uspostaviti takozvanu hrvatsku samoupravu, ali su to odlučno sprečili međunarodna zajednica i SFOR.

Bošnjački pogled na tu ideju za „Politiku” je pojasnio Šaćir Filandra, dekan FPN-a u Sarajevu: „Bilo kakva ponovna uspostava Herceg-Bosne, imajući u vidu narav, istorijat, sva dela, to jest nedela, te političke strukture, nije moguća političkim sredstvima i na miran način.”

Iako će mnogi protumačiti kako je u Čovićevim i Ljubićevim pozivima reč o predizbornoj kampanji uoči oktobarskih izbora, više je onih koji su skloni verovanju da ideja o hrvatskoj jedinici unutar BiH nikad nije zamrla, već da se privremeno primirila u periodu kad je Hrvatska trebalo da postane član EU. Jedna polovina BiH, to jest Republika Srpska, pokazuje stalno nezadovoljstvo odnosom Sarajeva prema želji srpskog naroda da u svojim rukama drži neke nadležnosti stečene u Dejtonu, a istovremeno u hrvatskom delu bujaju nastojanja za formiranje uprave na teritoriji na kojoj većinski žive Hrvati. Iako se ove dve pojave ne mogu staviti u istu ravan – budući da Srpska istrajavanjem na nadležnostima i stečenoj autonomiji ne izlazi van Dejtonskog sporazum, na koji su se svi obavezali, već ga, kako to veruju u Banjaluci, na neki način i brani – to nije slučaj kad je reč o teritorijalnim ambicijama Hrvata.

Iako hrvatski narod možda i ima određene razloge za nezadovoljstvo unutar Federacije BiH, teženje federalnoj jedinici spada u domen antidejtonskih namera koje bi potpuno poremetile suštinu tog sporazuma, kom je prethodio vašingtonski sporazum kojim su Hrvati prihvatili zajedništvo sa Bošnjacima unutar bošnjačko-hrvatske federacije i odrekli se Herceg-Bosne. Ipak, slučaj je na neki način komičan, tim više što su baš u vreme kad RS pokušava da odbrani 9. januar kao Dan RS – osporen po zahtevu Bošnjaka od Ustavnog suda BiH – dvojica hrvatskih zvaničnika proslavljala 23. godišnjicu osnivanja Herceg-Bosne, pohvalivši se tom prilikom kako se radi o – zakonitoj proslavi. Sve to na neki način slikovito svedoči i o zbrci potpuno različitih koncepata koji postoje u BiH i nesretnim pokušajima tri naroda da u dve decenije mira pronađu zajednički jezik. Za Šaćira Filandru ceo problem počiva u „postojećem sistemu BiH i ustavnom sastavu zemlje koji je dugoročno neodrživa činjenica, izvor stalne nestabilnosti”. Treba se, kaže, tragati za novim ustavnim aranžmanima.

Na pitanje kako u takvoj zemlji naći niti koje povezuju i da li je to moguće, Filandra kaže: „Svakako jeste, treba relaksirati stvari. Sve je ovo refleksija i šireg konteksta, od američkih izbora, ’bregzita’, krize EU, domaćih izbora... Ali treba nam veći angažman domaćih aktera i blaža asistencija međunarodne zajednice u sklopu demokratske stabilizacije područja jugoistočne Evrope – albanskog, srpskog, bošnjačkog, hrvatskog pitanja, nečeg što traje čitav vek. Nije rešenje u povratku na ranija stanja, iako stanje nije tako loše kako izgleda i kako bi neki želeli”, smatra on.

Vitomir Popović, dekan Pravnog fakulteta u Banjaluci, za naš list je pojasnio da su zahtevi Hrvata za uspostavu trećeg entiteta legitimni, samo pod uslovom unutrašnjeg dogovora unutar FBiH jer u svakom drugom slučaju izlaze van Dejtonskog sporazuma. „To što je formiranje trećeg entiteta nelegalno – jer je suprotno „Dejtonu” – ne znači da treba zatvarati oči. Moraju se naći rešenja koja će svima odgovarati. Ali, odnose u FBiH treba da urede tamošnji partneri, Hrvati i Bošnjaci, to nije stvar RS. Formiranje trećeg entiteta na silu svakako jeste sporno”, primetio je on.

On ističe, međutim, kako je to manje bitno u odnosu na potrebu da se dođe do zemlje koja će biti dovoljno komotna za sve. „U protivnom – BiH ni ne treba da funkcioniše. U ovako složenim odnosima na Balkanu i svetu niko nije sretan u nerešenim odnosima i onda to nije garancija nikome”, kaže. Trenutno nesporazumevanje u BiH, koje, kako kaže, uočavamo još od vremena iz Andrićeve „Travničke hronike” imamo zbog bošnjačke politike, koja nastoji da vrati BiH ustav koji je prethodio dejtonskom. „Hrvati su, s druge strane, 1994. uneli svoju Herceg-Bosnu u FBiH, ali se pokazalo da ni tamo odnosi ne funkcionišu, pa hoće nazad autonomiju, verujući da bi u okviru Herceg-Bosne ta prava ostvarili. Otud i podrška Hrvata referendumu o Danu RS. Bosna nije bošnjačka, pripada trima narodima, i može opstati samo uz dva ravnopravna entiteta, RS i FBiH. Svaki drugi pristup vodi u veoma pogrešnom pravcu i sva ova dešavanja zapravo su signal i poruka da se čvrsto moramo držati slova Dejtonskog sporazuma, a to najpre treba da shvate u Sarajevu”, ocenio je Popović.