Poziv investitorima za staničnu zgradu na „Prokopu”

Radovi na „Prokopu” se zahuktavaju. Republička direkcija za imovinu pozvala je juče zainteresovana domaća i strana pravna lica da upute neobavezujuće pisane ponude za izgradnju stanične zgrade železničke stanice „Beograd centar” i pratećih komercijalnih sadržaja. 
Kako se navodi u javnom pozivu, Republika Srbija će u izgradnju uložiti zemljište i omogućiti gradnju na već izgrađenim objektima. Potencijalni partner bi, kako prenosi „Beoinfo”, trebalo da finansira izgradnju zgrade železničke stanice i komercijalnih sadržaja.

Pre slanja pisama o zainteresovanosti, svim potencijalnim partnerima, posle potpisivanja izjave o čuvanju poverljivih podataka, biće omogućen i uvid u Urbanistički projekat za izgradnju železničke stanice „Beograd centar”. Svim potencijalnim partnerima biće omogućen i obilazak lokacije železničke stanice „Beograd centar”. Zahtevi za to moći će da se upute na adresu: [email protected].
Analizu će obaviti mešovita radna grupa koju će činiti predstavnici Republičke direkcije za imovinu, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, grada Beograda, Privrednog društva „Infrastruktura železnice Srbije” i Preduzeća za izgradnju železničkog čvora Beograd d.o.o.

Dodatna obaveštenja i informacije o ovom javnom pozivu moći će da se dobiju od Direkcije na mejl [email protected] i na telefon 011/3200-887.

Gradnja železničke stanice „Prokop” počela je 1976. godine. Plan je bio da bude završena do 1. maja 1979. kada je sa nove stanice trebalo da krene prvi voz, ali nedostatak novca odložio je ovaj rok. Zbog ratova i sankcija radovi su u više navrata prekidani i devedesetih. Podizanje zgrade u „Prokopu” ipak je počelo 1996. i ona je do 2000. dobila današnji spoljašnji izgled.

Nov prekid radova nastao je posle petooktobarskih promena. „Železnice” su tek 2005. raspisale međunarodni konkurs za izbor investitora za završetak stanice koji je zauzvrat trebalo da dobije pravo gradnje na ploči. Na konkursu je pobedio mađarski „Trigranit”, ali pregovori su propali zbog dodatnih uslova ove kompanije. Posao je u martu 2008. dobio „Energoprojekt”, drugoplasirani na konkursu iz 2005, ali tadašnja vlada ovaj ugovor nije odobrila uz tvrdnju da ne postoji zakonski osnov da se privatniku ustupi prostor na kome treba da se grade poslovni i komercijalni sadržaji. U oktobru iste godine vlada je ipak sa „Energoprojektom” sklopila protokol o završetku izgradnje, ali bez komercijalnih sadržaja na ploči. Novi rok za završetak bio je 18 meseci, ali ni od toga nije bilo ništa.

Poslednji zalet radova pokrenuo je projekat „Beograd na vodi”, kao i planirano oslobađanje Savskog amfiteatra od železničkog saobraćaja. Početkom 2014. „Železnice Srbije” raspisale su tender za izbor izvođača radova pod pločom, za koje je 25,8 miliona evra obezbeđeno iz kredita kuvajtskog Fonda za arapski ekonomski razvoj. Posao je dobio „Energoprojekt”, a radovi na peronskom delu stanice završeni su u januaru ove godine. Poučeni iskustvom, mnogi su pomislili da će se na tome sve i završiti. Ali, radovi na „Prokopu” trebalo bi da budu nastavljeni već u septembru kada će, kako je najavljeno, početi i izgradnja pristupne saobraćajnice iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića do ove stanice. Na tender za izgradnju ove saobraćajne veze prijavilo se osam ponuđača, a posao je nedavno dobila grupa koju predvodi austrijski „Štrabag”. Osim ove pristupne veze treba da se urade i pristupne saobraćajnice i iz pravca autoputa za Niš, a tender za izvođača ovih radova biće naknadno raspisan jer se na delu tog terena obavlja eksproprijacija. Svi prilazi stanici, ako ne bude dodatnih odlaganja, mogli bi da budu gotovi u narednih godinu i po dana.

Na „Prokopu” treba da se završi i prvi peron, dva koloseka za koje su već nabavljene šine, ali i da iznad njih bude dograđeno 9.000 kvadrata ploče kako vremenske nepogode ne bi oštetile sve što je do sada uređeno.